Jaja i slanina za regulaciju holesterola
Predrag Nenadić, nutricionista, osporava tvrdnju da jaja uzrokuju povišen holesterol i naziva je mitom.
Masna jetra nije posledica masne hrane. Holesterol se ne stiče iz jaja i slanine, navodi poznati stručnjak.
„Neću da jedem jaja, dobiću holesterol!“ – to su čiste nebuloze, kaže nutricionista Predrag Nenadić.
Čuveni stručnjak Predrag Nenadić jedan od najpoznatijih nutricionista u našoj zemlji, stekao je svoje kvalifikacije na renomiranim svetskim univerzitetima. Prethodno je bio predsednik Udruženja nutricionista Jugoslavije i Društva za unapređenje ishrane. Takođe je radio i profesionalno se usavršavao na Univerzitetskoj klinici u Ludwigshafenu, Nemačka, gde je obavljao funkciju dijetetičara‑nutricioniste.
Kao naučni radnik i publicista, oglašivao se i pisao za brojne stručne časopise te je izdao prestižne knjige: Kako hranom da sačuvaš zdravlje (1976), 1001 načina da doživiš stotu (1978), Standardi u ishrani studenata Jugoslavije (1979), D Komplex 101 (2017), Snagom volje do idealne telesne težine – lečenje gojaznosti (2018), Hrana kao lek – dijetoterapija bolesti (2019) i Jabukovo sirće - čuvar vašeg zdravlja (2019). Za svoj rad dobio je brojne nagrade.
Glavni uzrok nastanka visokog holesterola i masne jetre je prekomerna konzumacija kalorija, naročito iz zasićenih masti i šećera, u kombinaciji sa nedostatkom fizičke aktivnosti. Ovi faktori dovode do nakupljanja masnoće u jetri (steatoza) i povećanja nivoa lipida u krvi, što može uzrokovati aterosklerozu i druge kardiovaskularne probleme. Genetska predispozicija, hronični stres, pušenje i određene medicinske bolesti takođe mogu pojačati rizik od razvoja ovih stanja.
Navodi se da je glavni uzrok nastanka holesterola i masne jetre.
Problem masne jetre ne proizilazi od masne hrane; to su velike zablude na koje se mnogi oslanjaju. Jetra pretvara višak šećera u masno tkivo, a holin (vitamin B4), koji se nalazi u slanini, jajima i mesu, raspoređuje holesterol i sprečava njegovo nakupljanje u jetri; umesto toga ga šalje u masno tkivo, što dovodi do povećanja stomaka, zadnjice i slično. Kada nema dovoljno tih zdravih masti – koje smo izbegavali plašeni da bi se pojavio holesterol – dobijamo masnu jetru," istakao je jednom prilikom za naš magazin i dodao:
Reč je o nealkoholnoj masnoj jetri. Ova jetra ne može da obavlja svoje funkcije, ne čisti telo od toksina i ne vrši detoksikaciju. To se manifestuje kroz akne, bubuljice na koži, povećanu perut, ljuštenje noktiju i svrab tela… Ističe se da je dobar holesterol potreban organizmu za optimalno funkcionisanje.
Holesterol nije nešto što je priroda stvorila protiv čoveka. On je potreban za nas – iz njega se sintetizuju mnogi hormoni i čini ćelijsku membranu. Međutim, kada ga imamo previše, naročito u obliku lošeg LDL holesterola sa niskom gustinom, to postaje problem.
Takođe je otkrio i mehanizam po kojem se trigliceridi povećavaju.
Ukoliko imate trigliceride, a ne konzumirate svinjetinu, već jedete voće, puno hleba, peciva i rafinisano brašno – u tome je problem, ističe „Stil“.
Molim vas da mi dostavite pasus koji želite da izmenim.
Sve je u ishrani! Vrlo je važno da vodite uredan život. Unosite dovoljno vode – jetra obožava vodu, što je od ključne važnosti! Potrebno je unositi optimalne količine biljnih vlakana, kako rastvorljivih tako i nerastvorljivih. Trebalo bi konzumirati hranu koju jetra voli, a to su gorke namirnice poput lincure, maslačka, korena čička i slično.
Doktor Nenadić preporučuje izbacivanje svih ugljenih hidrata i veštačkih šećera iz ishrane kako bi se smanjio holesterol i trigliceridi. On ističe da holesterol ne dolazi od jaja i slanine, naprotiv.
- Jedite namirnice bogate zdravim mastima (domaća masnoća, maslinovo ulje, hladno ceđena biljna ulja, proizvodi sa visokim sadržajem holina poput slanine i jaja), kao i losos, skuša i druge zdrave masti. Jetra se ne može očistiti sokovima, naročito onima koje kupujete. Na njima je napisana informacija da sadrže fruktozu, a ta šećerna vrsta je najopasnija za gojenje. Fruktoza daje slatkoću proizvodu, ali i povećava masnoće u telu. Ona podiže nivo triglicerida i holesterola u organizmu.
Posebno ističe da se radi o drugačijoj fruktozi od one koju unosimo putem voća. Proizvođači je nazivaju voćnim šećerom. Strukturalno je ista, ali fruktoza koja se koristi u industrijskim proizvodima dobija se iz kukuruza (glukozo‑fruktozni sirup), a ne iz voća.