Najbezbednije dve zemlje od nuklearke
Istraživači ističu da bi "verovatno postojala žarišta preživelih širom planete čak i u najtežim scenarijima"
Australija i Novi Zeland mogli bi biti među retkim mestima na svetu koja bi uspela da prežive globalnu katastrofu poput nuklearnog rata – i čak pomognu u ponovnoj izgradnji civilizacije, pokazuje novo istraživanje.
Studija objavljena u časopisu Risk Analysis navodi da su Australija, Novi Zeland, Island, Solomonska Ostrva i Vanuatu među državama koje bi mogle da proizvedu dovoljno hrane za svoje stanovništvo čak i nakon naglog smanjenja sunčeve svetlosti, kakvo bi izazvali nuklearni rat, supervulkan ili udar asteroida.
Istraživači ističu da bi "verovatno postojala žarišta preživelih širom planete čak i u najtežim scenarijima", ali da bi stanovnici najotpornijih zemalja imali najveće šanse da izbegnu potpuni kolaps društva.
Australija na prvom mestu
U analizi je upoređeno 38 ostrvskih država kroz 13 ključnih faktora, uključujući proizvodnju hrane, energetsku nezavisnost, industrijske kapacitete i uticaj katastrofe na klimu. Na vrhu liste našle su se Australija i Novi Zeland, pri čemu je Australija zauzela prvo mesto.
- Australija ima ogroman višak hrane i potencijal da prehrani desetine miliona dodatnih ljudi - navodi se u studiji.
Prednosti Australije uključuju razvijenu infrastrukturu, veliki energetski višak, stabilan zdravstveni sistem i snažan odbrambeni budžet. Ipak, jedan od nedostataka je njena bliska vojna saradnja sa Velikom Britanijom i SAD, što je čini potencijalnom metom u nuklearnom sukobu.
S druge strane, Novi Zeland ima određene prednosti zahvaljujući svom statusu zemlje bez nuklearnog oružja i povoljnoj geografskoj poziciji. Blizina okeana ublažava ekstremne temperaturne padove tokom "perioda tame" koji bi usledio nakon katastrofe.
A šta je sa velikim svetskim silama?
Jedan od autora studije, profesor Nik Vilson sa Univerziteta Otago, istakao je da bi Novi Zeland mogao da prehrani svoje stanovništvo čak i u najgorem scenariju, kada bi globalna proizvodnja hrane pala za 61 odsto.
Ipak, upozorava da bi prekid globalne trgovine mogao izazvati postepeni društveni kolaps, jer zemlja zavisi od uvoza goriva, pesticida i mehanizacije potrebne za poljoprivredu.
Ostale ostrvske države takođe bi mogle da proizvedu dovoljno hrane, ali bi pad industrije i društvene stabilnosti mogao ugroziti njihovu otpornost.
Najveće sile poput Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država mogle bi, prema modelima, doživeti pad proizvodnje hrane i do 97 odsto u uslovima nuklearne zime, zbog čega bi morale da se oslone na nove tehnologije proizvodnje hrane.