U unutrašnjosti Rumunije broje se hiljade kuća ukrašenih visokim mermernim stubovima, kupolama i krovovima koji podsećaju na svadbene šatore. Takve romske palate, smještene u poljima ili neprivlačnim gradištima, izgledaju neprimereno i čudno, ali među pripadnicima marginalizovane i uglavnom siromašne manjine jasno pokazuju težnju za višim društvenim statusom.

Početkom 90-ih godina prošlog veka romske palate su počele da se natječu jedna za drugom, jer su nakon pada komunizma pojedinci u romskoj zajednici zaradili novac uglavnom sakupljanjem i prodajom starog gvožđa te obavljanjem sitne trgovine.

Danas ih je hiljada takvih nametljivih zdanja širom Rumunije. Komšije se često, nadograđujući spratove, natječu u visini.

Pročelja se često ukrašavaju znakovima dolara ili Mercedesa, pošto se ti simboli smatraju znakovima bogatstva.

Širenje uspeha

Rumunjski arhitekta Rudolf Graef ističe da stil „romskih palata“ nije potrebno odbacivati, uprkos tome što ga mnogi nazivaju apsolutnim kičem.

- To je deo rumunske istorije i protivi se savremenoj arhitekturi koju propisuje država, kaže.

Krovovi, na primer, koji svojim oblicima podsećaju na azijske hramove, zapravo predstavljaju „reinterpretaciju“ tipičnih rumunskih arhitektonskih elemenata, pojašnjava Graef.

Stilovi se razlikuju od regije do regije. U središnjoj Rumuniji romske pale inspirisane su katoličkim crkvama; na jugozapadu se nalaze kopije neoklasičkih zdanja, a na istoku i jugu su interpretacije tradicionalne nekadašnje aristokratije.

Ali jedno im je zajedničko, izjavljuje Graef – grade se tako da vlasnici mogu razmetati svoj uspeh.

Ponekad se nalaze i kopije postojećih zgrada, na primer u selu Buzesku, koje je udaljeno oko sto kilometara južno od Bukurešta. Tamo je Dan Finutu, bogati član romske zajednice, svoju kuću izgradio po uzoru na zgradu suda u kojoj je osuđen za prevaru tokom 1990-ih.

Zlato i sirota

Graef je napomenuo da izvori finansiranja tih palata nisu sasvim jasni.

Mnogi vlasnici iz Buzeskog navode da su zaradili novac trgujući većim otpadom, pa se i danas bave tim poslovanjem. Drugi tvrde da su radili u inostranstvu.

Nakon pada komunističkog režima, koji je prisiljivao Romu na asimilaciju, zakonski su mu olakšali pristup zaradi. Kostika Stanku, vođa romske zajednice u Buzeku, povezuje izgradnju prvih „palata“ s povratkom dela zlata koje su komunisti zaplenili.

Romi tradicionalno daruju zlatnike pri rođenju deteta ili na venčanju. Zlatnici se prenosu kroz generacije, a mnoge Romkinje ih pretvaraju u ogrlice.

Međutim, režim Nikolaja Čaušeskua usvojio je 1978. dekret kojim su službeno obavezani svi Rumuni, a cilj je bio prvenstveno na Rome da predaju svoje zlato vlasti. U većini slučajeva predaja je dokumentovan, što je olakšalo proceduru povraćaja romskog zlata.

Visoki troškovi održavanja.

Buzescu ima 4.000 stanovnika, a duž glavne ulice se nalaze desetine „palata“ koje oduševljavaju turiste koji prolaze. Većina od dva miliona rumunskih Roma – oko 10 % celokupnog stanovništva – još uvek živi u siromaštvu.

Čak i vlasnici megalomanskih kičastih zdanja često žive u jednoj ili dve sobe, a velike sale prekrivene mermerom i zlatom čuvaju za svečane prilike. Pored toga, mnoge od njih izgledaju napušteno.

- Održavanje je jako skupo, kaže Stanko, 72‑godišnjak koji živi u kućici s vrtom. Dodaje da se danas sve manje grade „palate“, a one koje su već započete teško će biti završene.

Jedna od vlasnica, koja se predstavila kao Lidia, izjavljuje da mnogi Romi odlaze.

- Stvari više nisu kao pre. Ljudi su se preselili u Bukurešt ili u inostranstvo. Žele da zarade i tamo ostanu, izjavljuje s gorčinom u glasu ispred svojih impozantnih dvorišnih vrata.

ovo se ne viđa svaki dan

Vile, stubovi i kič u svakoj ulici! Najbogatije romsko selo nalazi se u komšiluku, a jedna stvar svima bode oči!