Patrijarh Pavle govori o Vaskršnjem postu
Vreme posta je idealno za duhovno uzdizanje.
Vaskršnji post se smatra najstrožim i najdružnijim, a ove godine počinje 23. februara i završava 11. aprila, uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrs koji se slavi dan kasnije. Iako postoje stroga pravila, sveštenici smatraju da je najvažnije od svega iskreno pokajanje.
Njegov osnovni zadatak je da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs. Tokom ovog posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, kao i na dan Svete četrdesetorke mučenika (Mledenci), dok se riba može konzumirati samo na Blagovesti i Cveti. U ostalim danima posta jedemo „na vodi“, a posebno je strogo sredom i petkom. Dan u nedelji, osim srede i petka, može se razrešiti na ulje uz poseban blagoslov duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta po starim običajima postimo posebno strogo. Isto tako, poslednja nedelja posta se obavlja „na vodi“, osim Velikog četvrtka na koji razrešavamo ulje i vino. Na Veliki petak izdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne; posle toga uzimamo lagani obrok „na vodi“. Takođe se strogo postimo i na Veliku subotu," napominje pravilnik SPC.
Molim vas da mi pošaljete pasus koji želite da izmenim.
Pravila Vaskršnjeg posta po nedeljama su veoma stroga, te je od onih koji poste važno da pažljivo prate i poštuju sve propise.
Post se sastoji iz dve dimenzije – telesne i duhovne. Telesni post podrazumeva uzdržavanje od određenih namirnica i alkoholnih pića, dok duhovni post znači odricanje od svih grešnih i zlih misli, želja i dela.
- Telesni post podrazumeva uzdržavanje od mlevene hrane, ali postoji i duhovni post koji se sastoji od razmišljanja o duhovnom stanju i načina da se negativno iz duše isčepi, a na tom mestu posadi dobro – objasnio je jednom prilikom patrijarh Pavle.
U svakoj nedelji Vaskršnjeg posta primenjuju se specifična pravila.
Vaskršnji post obuhvata sedam striktnih nedelja, pri čemu svaka nosi svoja specifična pravila koja je potrebno poštovati.
Prva nedelja u Uskršnjem postu: Čista nedelja
Ova nedelja nazvana je Todorova ili Teodorova nedelja. U prvim danima se ne paljuju ognjišta, a žene ne kuju; umesto toga jedu već pripremljenu hranu.
Druga nedelja Uskršnjeg posta: Nedelja čišćenja.
U drugoj nedelji Velikog posta, od ponedeljka do petka treba ispostiti na vodi, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu pripremljenu na ulju.
Treća nedelja posta nazvana je Krstopoklona nedelja.
U treću nedelju posta, pravoslavni vernici obavljaju Časni krst. Tokom tog vremena preporučuje se da se suzdržimo od svih duhovnih iskušenja.
Četvrta nedelja posta – sredoposna nedelja.
Ove nedelje ne bi trebalo da izgovaramo ružne reči, čak ni u šali; umesto toga fokusirajmo se na rad.
Peta nedelja posta: glavni dan.
Naziv je dobila po tome što je nakon dugog postovanja došlo vreme ćutanja, pokajanja i tišine. U glavnoj nedelji crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesme i zabave.
Šesta nedelja posta – Cvetna nedelja.
Najvažnija uloga ove nedelje pripada biljkama i cvetovima. Prema verovanju, ništa što cveta ne treba sejati, jer bi u tom slučaju nemalo plodove. U ovim danima običaj je pletenje venčića od vrbovih grančica i cveća.
Sedma nedelja vaskršnjeg posta – stradalna nedelja
U poslednjoj nedelji pre Uskrsa, vernici se posvećuju strogom postu, molitvi i pokajanju.
Snažna molitva
Molitve uz post su neophodne, ali otac Tadej je smatrao da komplikovane verzije nisu potrebne. Dovoljno je da svake večeri izgovorite ovu moćnu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!“
Ako svakodnevno ponavljate ove reči, primetićete kako se pravi mir i radost uvlače u vašu dušu.
“Molitva je vežba; ako je stalno ponavljamo, ona se pretvara u osećanje”, rekao je otac Tadej.
Osnovni princip Oca Tadeja je da je Bog prisutan svugdje i da pomaže svima.
Za slabove i jake, za svakog kome je pomoć potrebna. Zato stalno treba raditi na sebi kako bismo otvorili srce Bogu. Nisam u stanju da se molim kao Sveti Sava, po mesecima i danima, ali verujem u pouke Isihasta. Takođe verujem u čuda. Možemo ih osetiti u svakom trenutku života ako prestanemo da pokušavamo sve razumeti intelektualno, ukoliko se oslobodimo sopstvenih procena i mišljenja i naučimo da se približavamo Bogu; tada ćemo biti potpuno otvoreni za uticaj božanskih energija," smatrao je veliki duhovnik.
U vreme posta najbolje je da se duhovno podišemo i približimo Bogu; najefikasniji način za to je molitva.