Na samom ulazu u Knjaževac, u dolini Timoka, nalazi se poljoprivredno gazdinstvo dugogodišnjeg povrtara Cvetko Filipović.

Za sebe kaže da je rođen tamo gde ima najviše toplih leja - u selu Držanovac kraj Prokuplje, a plasteničkom proizvodnjom povrća u Knjaževcu bavi se još od 1983. godine.

Iako je na pragu devete decenije, zajedno sa suprugom Zoricom ne odustaje od uzgoja paprike, paradajza i krastavca u zaštićenom prostoru. Pored proizvodnje i prodaje rasada, sveže plodove redovno plasiraju i na obližnju pijacu.

- Sve radimo sami, a obaveze oko proizvodnje su velike. U početku smo uzimali rasad od mojih iz Držanovca, međutim, sada sve proizvodimo sami - kaže Filipović za Agroklub.

Kasnija setva ove godine

Setvu paradajza i paprike ove godine obavio je 28. februara, dok je krastavac posejan nešto kasnije.

- Nekad sam pokušavao da sejem i krajem novembra, decembra, pa čak i tokom januara. Ipak, ove godine sam odlučio da setvu obavim kasnije - ističe on, dodajući da se rasađivanje na stalno mesto obavlja sredinom aprila.

Izazovi u proizvodnji

Sa štetočinama i bolestima nije imao problema sve do prošle godine, kada su papriku napale biljne vaši, a plodove paradajza trulež.

- Izbegavam da koristim hemijske preparate, pa nisam siguran da li se trulež pojavila zbog bolesti ili nekog drugog razloga. Trudim se da biljke redovno prihranjujem - objašnjava ovaj vremešni povrtar.

U svim plastenicima instaliran je sistem za navodnjavanje „kap po kap“, preko kog biljke redovno dobijaju vodu i mineralne materije. Osim prihrane azotom, koji je jedan od ključnih elemenata, Filipović vodi računa da biljke od formiranja plodova redovno prihranjuje kalijumom i kalcijumom, kako bi plodovi bili čvrsti, kvalitetni i otporniji na stresne uslove. Ne zaboravlja ni fosforna đubriva, naročito u periodu rasađivanja, jer ona pomažu razvoju snažnog korenovog sistema preko kojeg biljke usvajaju vodu i hranljive materije. Ipak, izazovi su neizbežni.

- Prošle godine imali smo problem sa krastavcem jer su se grejači pokvarili. Supruga je htela da baci biljke, ali su se one vremenom oporavile i nastavile normalan rast i razvoj - priseća se on.

Berba traje do jeseni

Posebnu pažnju posvećuje pravilnom balansu vode i kalijuma kod krastavca, kako bi se izbegla gorčina plodova.

- Krastavac beremo sve do jeseni, a slično je i sa paradajz

- To nam daje podstrek da ne odustajemo, iako smo u poznim godinama - ističe ona.

Na kraju, Filipović zaključuje da je posao zahtevan i da biljke traže svakodnevnu negu i posvećenost. Ipak, ni godine ni obaveze ih ne sprečavaju da rade ono što vole, jer kada su mušterije zadovoljne, volja je, kako kaže, dvostruko veća

Trenutno vlada velika potražnja za kvalitetnim rasadom, a Filipovići već dve nedelje prodaju paradajz, papriku i krastavac na gradskoj pijaci u Knjaževcu po ceni od 80 dinara po komadu.

-Do nedavno je bilo hladno pa nije bilo interesovanja, ali sada se situacija menja iz dana u dan. Stalne mušterije dolaze čak i kod nas kući - kaže njegova supruga Zorica.

Dodaje da možda ne bi proizvodili ovoliko da nema vernih kupaca koji već na kraju sezone naručuju rasad za narednu godinu.

POLJOPRIVREDA

Cvetko ima skoro 90 godina, a radi od jutra do mraka: Sve što proizvede odmah proda, naručuju i za narednu godinu