Rat u Iranu uzdrmao je svetske finansijske tržnice, podigao cene nafte i smanjio vrednosti akcija i obveznica, stvarajući veliku neizvesnost među investitorima.

Cena nafte naglo je porasla usled zatvaranja Ormuskog moreuza, poremećaja u proizvodnji na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja sukoba. Referentna brent nafta se popela do 112,57 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine. Pre eskalacije sukoba, cena je bila oko 73 dolara.

Berže padaju, a investitori se boje.

U isto vreme, vodeći američki berzanski indeksi beleže značajan pad. Dow Jones i S&P 500 na putu su da zabeleže najgori mesec od 2022. godine, dok je Nasdaq pred najvećim padom u poslednjih godinu dana. Dow Jones je pao oko 10 % u odnosu na februarski rekord, što ga stavlja u zonu korekcije, a S&P 500 je oslabio gotovo 9 %.

Rast cena energije uzrokovao je da centralne banke odustanu od planiranog smanjenja kamatnih stopa, a u nekim slučajevima i razmotre njihovo povećanje. Analitičari upozoravaju da tržišta ostaju nestabilna i da investitori očekuju daljnje nagle pomake cena.

Uticaj na obveznice i kamatne stope.

Smanjenje cena američkih državnih obveznica uzrokovalo je porast prinosa. Prinos desetogodišnjih obveznica dosegao je 4,48 %, najviši nivo od jula, pre nego što se blago smanjio na 4,43 %.

Investitori prodaju obveznice iz straha od inflacije i mogućnosti da američka centralna banka zadrži ili poveća kamatne stope. To je značajan preokret u odnosu na početak godine, kada se očekivalo njihovo smanjenje.

Stručnjaci upozoravaju da neizvesnost može trajati duže, ističući kako su tržišta sve više pod pritiskom geopolitičkih događaja i kako su iznenadne promene postale nova realnost.

SAZNAJTE

Cene nafte ponovo divljaju zbog rata u Iranu! Berze beleže najveći pad u poslednje vreme