Koliko je opasna kuga
Ako bakterija dospe u krvotok, može nastati septikemijska kuga, koja može izazvati oštećenje tkiva, krvarenje, otkazivanje organa i smrt.
Gotovo 200 ljudi stavljeno je pod medicinski nadzor u ruskoj Irkutskoj oblasti nakon smrti mlade laborantkinje instituta specijalizovanog za proučavanje kuge.
Darja Šilipova (28), mlada laborantkinja zaposlena u ruskom Institutu za borbu protiv kuge u Irkutsku, preminula je od kuge nakon nesreće koja se dogodila 25. septembra u toj državnoj ustanovi u istočnom Sibiru.
Tokom rada razbila se epruveta u kojoj se nalazio patogen koji izaziva plućnu kugu, čime je laborantkinja bila izložena uzročniku ove izuzetno opasne zarazne bolesti.
Nije poznato kada je Darja počela da oseća prve simptome. U bolnicu u Šelehovu, udaljenom oko 20 kilometara od Irkutska, primljena je 29. septembra. Njeno stanje se pogoršalo i bila je priključena na respirator, ali je preminula tri dana kasnije, tokom noći 2. oktobra.
Da je Darja S. preminula od kuge potvrdio je i guverner susedne ruske republike Burjatije.
Nakon njene smrti odmah su uvedene opsežne mere zaštite. Čitavo bolničko odeljenje u kojem je bila smeštena stavljeno je u karantin, dok su na nekoliko odeljenja obustavljeni prijem novih i otpust hospitalizovanih pacijenata.
Oko 200 ljudi koji su bili ili su mogli da budu u kontaktu sa zaraženom laborantkinjom izolovano je ili prebačeno u druge zdravstvene ustanove, gde su stavljeni pod medicinski nadzor.
Bolnica u Šelehovu stavljena je u karantin, a najmanje 197 osoba koje su potencijalno bile u kontaktu sa njom stavljeno je pod medicinski nadzor ili izolaciju.
Šta je kuga i kako se čovek zarazi?
Kuga je ozbiljna zarazna bolest koju izaziva bakterija Yersinia pestis. Ista bakterija odgovorna je za istorijske epidemije koje su odnosile milione života, uključujući pandemiju poznatu kao Crna smrt.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bakterija se u prirodi uglavnom održava među malim sisarima i njihovim buvama.
Čovek može da se zarazi ujedom zaražene buve, direktnim kontaktom sa zaraženim tkivom ili telesnim tečnostima, ali i udisanjem infektivnih respiratornih čestica osobe obolele od plućne kuge.
Postoje tri glavna klinička oblika bolesti: bubonska, plućna i septikemijska kuga.
Bubonska kuga je najčešći oblik i obično nastaje nakon ujeda zaražene buve. Bakterija ulazi u limfni sistem, gde izaziva izrazito bolno oticanje limfnih čvorova, poznatih kao buboni.
Ako bakterija dospe u krvotok, može nastati septikemijska kuga, koja može izazvati oštećenje tkiva, krvarenje, otkazivanje organa i smrt.
Ako infekcija zahvati pluća, nastaje plućna kuga.
Zašto je plućna kuga posebno opasna?
Plućna kuga predstavlja najvirulentniji oblik bolesti i razlikuje se od bubonske kuge po jednoj izuzetno važnoj osobini: može da se prenosi direktno sa čoveka na čoveka preko respiratornih čestica.
Inkubacija može biti veoma kratka. Svetska zdravstvena organizacija navodi da simptomi u pojedinim slučajevima mogu da se pojave za manje od 24 sata.
Bolest izaziva ozbiljne respiratorne probleme, uključujući otežano disanje i kašalj, ponekad sa krvavim ispljuvkom.
Bez brzog lečenja stanje može dramatično da se pogorša. WHO upozorava da nelečena plućna kuga može biti smrtonosna u roku od samo 18 do 24 sata od pojave simptoma.
Upravo zbog mogućnosti prenosa među ljudima plućna kuga predstavlja posebno veliki epidemiološki rizik. Osobe za koje se sumnja da su zaražene moraju biti izolovane, dok se njihovi bliski kontakti identifikuju i prate.
Da li je kuga i danas smrtonosna?
Jeste, ali postoji ogromna razlika između kuge danas i bolesti koja je u srednjem veku izazivala katastrofalne pandemije.
Kuga danas može uspešno da se leči antibioticima, pod uslovom da se bolest dovoljno rano prepozna i terapija započne na vreme.
Kod plućne kuge vreme je posebno važno. WHO navodi da su izgledi za oporavak visoki ukoliko se bolest otkrije i počne da se leči u prvih 24 sata od pojave simptoma.
Bez terapije situacija je potpuno drugačija. WHO navodi da su nelečeni plućni i septikemijski oblici kuge praktično uvek smrtonosni.
Zbog toga se pri sumnji na plućnu kugu ne čeka razvoj pune kliničke slike. Zdravstveni radnici koji imaju direktan kontakt sa pacijentom koriste zaštitnu opremu, oboleli se izoluju, a bliski kontakti mogu preventivno da dobiju antibiotike.
Može li kuga ponovo da izazove veliku epidemiju?
Kuga nije nestala. Yersinia pestis i dalje cirkuliše u prirodnim rezervoarima u različitim delovima sveta, a slučajevi među ljudima i danas se registruju.
WHO navodi da je od 2019. do 2025. najveći broj prijavljenih slučajeva zabeležen u Demokratskoj Republici Kongo i na Madagaskaru.
Ipak, savremena medicina, antibiotici, epidemiološki nadzor, izolacija obolelih i praćenje kontakata čine scenario nalik srednjovekovnoj Crnoj smrti mnogo manje verovatnim.
Plućna kuga ipak ostaje posebno opasna zbog brzine kojom bolest može da napreduje i mogućnosti prenosa među ljudima. Upravo zato i sama sumnja na ovaj oblik bolesti zahteva brzu reakciju zdravstvenih vlasti.
U slučaju Irkutska, pitanje šta je zaista izazvalo smrt radnice još nije nezavisno razjašnjeno. Prvobitni navodi o kugi i mogućem incidentu sa živim bakterijama, kasnije menjanje pojedinih zvaničnih objava, upozorenje stanovnicima da ne putuju u Šelehov koje je potom obrisano i naknadno insistiranje ruskih zdravstvenih vlasti da kuga nije potvrđena ostavljaju niz otvorenih pitanja.
Dok se ne pojave nezavisno proverljivi laboratorijski podaci, najvažnija činjenica ostaje da je sumnja na jednu od najopasnijih bakterijskih infekcija bila dovoljna da pokrene široke epidemiološke mere i stavi gotovo 200 ljudi pod medicinski nadzor.