Šargarepa kao ključ dugovečnosti
Postoje nekoliko osnovnih postulata.
Kombinovanjem zdravog načina života i preparata koje nude, tvrde da je moguće postići život od 150 godina, čime bi teške bolesti postale prošlost.
Zašto starimo i da li je moguće lako postići zdravu stotu? Koji faktori utiču na produženje, a koji na skraćenje životnog veka? O tome su razgovarali naturopata dr. Daniel Eger i fitoterapeut Milan Jovandić, koji su se pojavili u emisiji Uranak.
Mi uvek tražimo prečicu, ali postoji širok put kojim treba slediti. Svi bismo želeli da postoji jedna tabletica koja bi sve rešila, ali to nije moguće. Treba se držati zdravog načina života. Postoje nekoliko osnovnih principa. Moramo paziti na ono što jedemo, a takođe i na ono što nas jede. Potrebno je da budemo mirni, da se molimo Bogu, jer čovek koji je potpuno u miru nije bolestan. Treba se kretati, dovoljno hidrirati se i spavati", rekla je dr Daniela Eger.
Naučnici su uočili da šargarepa izuzetno utiče na smanjenje rizika od raka; analizirali su sastav i otkrili beta‑karoten, žuta boja. Pošto šargarepu ne možete prodati po visokim cenama, izolovana žuta boja se prodaje kao suplement, ali je pokazano da sama po sebi može biti karcinogena. Šargarepa sadrži i druge korisne supstance; ako ih izolujete, one postaju štetne. Plavo svetlo sa telefona takođe utiče na nas – dva sata pre spavanja isključite ekran. Noću se luče tzv. noćni hormoni – hormon rasta i melatonin – koji popravlja sve u organizmu što nije u redu. Najaktivniji su između 23:00 i 01:00, a u periodu od 1 do 3 ujutru su na vrhuncu. Ako odete kasno na spavanje, propuštate oporavak. „Ne daj Bože ko drži telefon pored glave – to je propast“, dodala je Daniela.
Dr. Eger objašnjava da li je genetika presudna za mladoliki izgled.
Stav čoveka i emotivno stanje imaju ključnu ulogu. Ako gledate život sa pozitivne strane, trudite se da budete dobri i pomažete drugima; to vas čini radosnim i srećnim. Srećni ljudi retko se razboljuju. Nasuprot tome, oni koji su tužni ili pod velikim stresom češće obolevaju. Ako dugo živite u tugu i niste zadovoljni sobom, teško je ostati zdrav. Prema istraživanjima, genetika utiče samo na tri do četiri odsto našeg zdravlja. — rekla je Daniela, napominjući da je detoks organizma potrebno obavljati dva puta godišnje.
Nikada ne uzimam kafu ujutro.
“Naš organizam se tokom noći dehidrira. Ako prvo popijete kafu – neurotoksin koji vas „lansira“, to nije dobro. Pre toga uzmite mlaku vodu, malo đumbira, limuna ili meda ako vam nedostaje energije. Tek nakon toga doručkujte, spremite se i mirno krenite na posao“, objašnjava.
Milan Jovandić, fitoterapeut i trener vrhunskog sporta, objašnjava da li je moguće razlikovati marketing od pravih saveta:
Najčešće greške nastaju prilikom planiranja. To je najteže. Na internetu smo preplavljeni informacijama o tome šta je dobro, pa je teško odabrati jer moramo imati osnovno znanje da bismo mogli pravilno odlučiti. Gledamo da je nešto lepo, ali ne znamo da li je kvalitetno. Ravnoteža je ključna u svemu. Ljudi često padaju na jednostavne greške: nemaju vremena pa za doručak popiju kafu, puše cigaru i uz to pojedu nešto iz pekare. Najbolji sistem je onaj koji možemo ispraviti. Nije cilj da budemo idealni, ali treba početi od osnove i polako se usavršavati," rekao je Milan.
O najopasnijem mitu o dugovečnosti navodi:
Vežbanje je lek. Kao i svaki lek, nedovoljna količina ne daje efekat, a prevelika može biti štetna. Isto važi i za hranu.
Jovandić objašnjava minimalni nivo ispod kojeg se ne bi trebalo kretati radi dugovečnosti:
“Doziran trening snage dva do tri puta nedeljno, osam sati sna, unos vode kako bi mokraća bila čista i telo bilo konstantno hidrirano. Kontrola stresa i sedam do osam hiljada koraka svaki dan.” - zaključio je.