"Da li će Francuska preživeti?": Dugovi i ulični rat vode ka istorijskom slomu
Društveno i finansijsko tkivo Francuske puca po šavovima dok se njeni građani i politička klasa suočavaju sa celim spletom problema koji prete da iz korena promene pravac kojim se Republika kreće.
Ozbiljne budžetske teškoće, nedovoljna ulaganja u školstvo i polarizovan parlament otežavaju vladi da pronađe rešenja, dok ekonomska nesigurnost i dalje raste
Politička neizvesnost se produbljuje uoči predsedničkih izbora, s jačanjem ekstremne desnice
Društveno i finansijsko tkivo Francuske puca po šavovima dok se njeni građani i politička klasa suočavaju sa celim spletom problema koji prete da iz korena promene pravac kojim se Republika kreće.
Protesti potresaju zemlju još od septembra. Iako su u početku buknuli zbog manjka nastavnog kadra i manjka novca u školama, u međuvremenu su prerasli u znatno širi revolt podstaknut opštim ekonomskim nedaćama i generacijskim buntom.
- Prisutan je sve jači osećaj dubokog nezadovoljstva - utisak da sistem jednostavno ne funkcioniše i da život ne ide onim tokom kojim bi ljudi želeli - izjavio je za "Njuzvik" Antonio Fatas, profesor ekonomije na poslovnoj školi INSEAD u Fontenblou, južno od Pariza.
U političkom smislu, tajming nije mogao biti nezgodniji i rizičniji, piše "Njuzvik". Rasprave o budžetu i predstojeći predsednički izboripretvorili su ono što je u početku moglo da deluje kao uobičajena epizoda francuskog omladinskog bunta u sudbonosni sukob - ne samo između demonstranata i grube interventne policije, već i između potpuno suprotstavljenih vizija budućnosti Francuske.
U takvoj atmosferi, inostrani posmatrači zemlju opisuju najrazličitijim izrazima: od toga da se nalazi "na ivici provalije" i u "samom oku oluje", pa sve do etikete "ekonomskog bolesnika zapadnog sveta". Korisnici društvenih mreža njene sadašnje nevolje sve češće povezuju sa pitanjem koje u četvrtoj sezoni serije "Naslednici" ("Succession") postavlja lik Lukas Matson: "Hoće li se Francuska izvući?".
1. Društvena kriza
Iako su tek "za nijansu dramatičniji" u poređenju sa nekadašnjim protestima, Fatas ističe da aktuelne nemire jedinstvenim čini spoj socijalnih, ekonomskih i političkih okidača. Đački i studentski pokret krenuo je iz pariskih predgrađa, ali se ubrzo proširio na celu zemlju, gde su se brige zbog manjka nastavnika i pretrpanih učionica stopile sa opštim buntom protiv društvene nejednakosti i vrtoglavog rasta životnih troškova.
Jasno je da postoje konkretni dokazi da postojeći društveni ugovor za pojedine delove francuskog društva više ne funkcioniše.
Stopa nezaposlenosti među mladima blago je pala u avgustu na 20,6 odsto, pokazuju podaci Evrostata, i ostaje ispod rekordnih 28,3 odsto s kraja 2012. Međutim, taj podatak bledi u poređenju sa svega 7,4 odsto u Nemačkoj, 9,1 odsto u Sjedinjenim Državama ili 14,4 odsto u Velikoj Britaniji, koliko je zabeleženo u julu, piše "Njuzvik".
Kao još jedan dokaz dubokih socijalnih korena ove pobune jeste i to što su se demonstracijama priključili veterani pokreta "Žuti prsluci", pokret nastao 2018. Oni su probleme u školstvu povezali sa sopstvenim zahtevima koji se tiču regionalne i klasne nejednakosti, kao i sa oštrom kritikom politike predsednika Emanuela Makrona.
2. Budžetske nevolje
Iako ulični okršaji deluju zastrašujuće, a političke posledice jesu ogromne, "fiskalna kriza" u samom srcu ovog potresa zapravo je "najopasnija", smatra Mudžtaba Rahman, generalni direktor za Evropu u konsultantskoj kući "Eurasia Group". On je u autorskom tekstu za "Njujork tajms" ocenio da su godine lošeg upravljanja budžetom u Parizu dovele Francusku "do same ivice ambisa", pri čemu poseban razlog za brigu predstavljaju:
- visok udeo zaduženosti u BDP-u
- i nagli rast cene novog zaduživanja
Jedan od ključnih kamena spoticanja jeste neravnoteža u javnoj potrošnji:
Francuska godišnje na obrazovanje izdvaja oko 100 milijardi dolara, ali više od četvrtine te sume odlazi na isplatu penzija, a ne na potrebe sadašnjih đaka i profesora. Upravo zbog ovakvog prelivanja novca ka starijim slojevima društva na račun mladih, ekonomista i nobelovac Pol Krugman upozorava da je trenutni model fiskalno neodrživ, naglašavajući da masovni studentski bunt zapravo nikoga ne bi trebalo da iznenađuje.
Istovremeno, manevarski prostor vlasti je izuzetno sužen. Restriktivni plan premijera Sebastijana Lekornija, koji predviđa budžetske uštede od čak 54 milijarde evra, teško će proći kroz duboko podeljeni parlament, a svaki novi rez preti da još više razjari javnost. Kako ukazuje profesor Antonio Fatas, novac za zahteve prosvetara mora doći iz te iste, prenapregnute kase, što u finansijskim okolnostima znatno težim nego ranijih godina bilo kakav kompromis čini gotovo nedostižnim.
Fiskalni slom i ulični neredi postali su uzajamno povezani i deluju kao spojeni sudovi, budući da protesti dodatno urušavaju poverenje investitora. Prema podacima kompanije "Alijanc", Francuska trpi najteže posledice u aktuelnoj rasprodaji državnih obveznica, dok analitičar Žolt Darvaš upozorava da bi politički ćorsokak oko budžeta mogao potpuno da uzdrma tržište i gurne kamate na francuski javni dug na još opasniji nivo.
3. Politički pritisak
Ovi povezani ekonomski i socijalni problemi preklopili su se u izuzetno nestabilnom političkom času. Izbori 2024. stvorili su parlament bez jasne većine, podeljen na nekoliko suprotstavljenih blokova, što stabilno upravljanje i reformu finansija čini gotovo nemogućim zadatkom.
Istek predsedničkog mandata aktuelnog lidera Francuske Emanuela Makrona u maju ostaviće vladajući blok bez naslednika, pa se ovi neredi u javnosti tumače kao uvertira za dolazak ekstremne desnice na vlast, piše "Njuzvik".
Evroskeptična stranka Nacionalno okupljanje - nekadašnji Nacionalni front - ubedljivo vodi u anketama za predsedničke izbore koji će biti održani u aprilu 2027. Njena parlamentarna liderka i dugogodišnja predsednica Marin le Pen ima čak 18 procenata prednosti u odnosu na najbližeg rivala.
Odluke koje bude doneo sledeći predsednik, ocenjuje mađarski ekonomista Žolt Darvaš, "u velikoj meri će odrediti da li će Francuska skliznuti u duboku dužničku krizu ili će uspeti da stabilizuje javne finansije kroz ubedljiv srednjoročni ekonomski program".
Ipak, premda je za rešavanje nagomilanih socijalnih i finansijskih problema neophodan politički kompromis, Fatas upozorava da predstojeći izbori taj kompromis čine "gotovo nemogućom misijom", dok su ulični neredi kandidatima u predsedničkoj trci poslužili samo kao dodatni poligon za međusobne obračune i promociju.
Glavno pitanje ostaje da li je ova kriza samo još jedna prolazna oluja koju je Francuska sposobna da prebrodi, ili je reč o znatno dubljem lomu koji će trajno promeniti sudbinu i istorijski pravac Republike. Zasad, vladajući politički i ekonomski vetrovi duvaju u pravcu ovog drugog.
BONUS VIDEO: Neredi u francuskim školama