Francuska uvodi policijski čas?! Mera će biti na snazi u centrima nekoliko gradova
Premijer Francuske Sebastijan Lekorni saopštio je da je naredio uvođenje delimičnog policijskog časa u centralnim delovima pojedinih francuskih gradova.
Premijer Francuske Sebastijan Lekorni izjavio je da je naredio ovu meru kako bi se suzbili neredi u pojedinim gradskim centrima
Policijski čas će biti primenjen samo u centralnim zonama, kao odgovor na intenzivne proteste koji su eskalirali u nasilje
Premijer Francuske Sebastijan Lekorni saopštio je da je naredio uvođenje delimičnog policijskog časa u centralnim delovima pojedinih francuskih gradova.
On je rekao da će mera biti na snazi u centrima nekoliko gradova zbog nereda tokom protesta u Francuskoj.
Kada je reč o uvođenju vanrednog stanja i aktiviranju član 16 Ustava, premijer tu mogućnost nije isključio: ta mera biće uvedena "ako bude potrebno", ali su "policijski časovi primerenije rešenje".
Program za nezaposlene
Lekorni je nakon sastanka međuministarskog kriznog štaba naveo i da će detalji o obimu ovih mera biti objavljeni kasnije u toku dana, prenosi Figaro. On je najavio da će od sutra početi primena programa za slučaje delimične nezaposlenosti za privredne subjekte pogođene neredima, koji će vlada finansirati u potpunosti.
- Reč je o meri usmerenoj na očuvanje radnih mesta, jer ne dolazi u obzir da nakon fizičkog uništenja koje se već dogodilo, uslede i socijalne posledice u vidu gubitka radnih mesta - rekao je Lekorni.
Lekorni je rekao da vlada "nema šta da krije" nakon nereda širom zemlje tokom vikenda.
- Francuzi moraju da shvate kako je nered organizovan na potpuno neviđen način, posebno tokom dana od strane krajnje levice, a uveče od strane opšte delinkvencije - rekao je Lekorni i pozvao na "snažan krivični odgovor na nasilje".
Lekorni optužio "ultralevi pokret"
On je optužio "ultralevi pokret" da želi da organizuje "duboke nerede u zemlji do predsedničkih izbora".
- Postoji čitava mreža aktera koji bi mogli biti mobilisani da čak dovedu u pitanje vreme održavanja predsedničkih izbora i samo održavanje predsedničkih izbora - rekao je on, dodajući da će održati "poseban sastanak" sa ministrom unutrašnjih poslova Loranom Nunjezom i obaveštajnim službama u vezi sa tim pitanjem, preneo je Tanjug.
Ranije danas portparolka francuske vlade Mod Brežon izjavila je da predsednik krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska Žan-Lik Melanšon zagovara "oblik pobune protiv Republike".
- Već nekoliko godina, Nepokorena Francuska navikava nas da budemo u ovoj strategiji ekstremnog sukoba na potpuno pretpostavljen način. Sve ovo proizilazi iz izuzetno jasne izborne strategije - ocenila je Brežon.
Nunjez: Biće više policije i žandarmerije ovog vikenda
Prema rečima francuskog ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza, sastav policije i žandarmerije biće dodatno pojačan ovog vikenda, imajući u vidu da je za predstojeću subotu najavljen novi dan masovnih protesta.
- Već sinoć (u nedelju) zabeležena su određena kretanja u Parizu i pojedinim regionalnim centrima. Potrebno nam je mnogo pokretljivosti i brze reakcije. Sve te mehanizme stavićemo u funkciju - rekao je Nunjez, preneo je "Figaro".
Francuska je gorela u subotu
Protesti u Francuskoj prerasli su u nerede u subotu, 17. oktobra, pri čemu je:
- zapaljena jedna gradska kuća
- pljačkane su prodavnice
- a zgrade prekrivene grafitima dok su se grupe nasilnika sukobljavale sa policijom u mnogim gradovima
Osim toga, došlo je do novih sukoba u Parizu i Marseju, gde je policija za razbijanje demonstracija intervenisala da bi sprečila pokušaje pljačke firmi.
Od bunta učenika do masovne pobune
Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, Kreteju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti:
- hroničan nedostatak profesora
- prenatrpane učionice
- i zapuštene, oronule školske zgrade
Protesti su radikalizovali i proširili su se na srednje škole i fakultete širom zemlje, praćeni masovnim blokadama i sukobima sa policijom.
Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta "Žuti prsluci", a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i:
- masovni ulični protesti protiv visokih troškova života
- rasta cena goriva
- i vladinih mera štednje
(Srna, Tanjug)