Da li će Radomir Saičić biti kandidat Studentske liste za predsedničke izbore?
Zanimljivo da Saičića kao predsedničkog kandidata Studentske liste podržavaju i oni koji nisu deo tog pokreta, a manje više učestvuju na političkoj sceni
Predsednički izbori bi morali po zakonu da se održe najkasnije 27. decembra, a opšti je utisak da je akademik Radomir Saičić glavni kandidat Studentske liste za tu funkciju. Saičić se svojim nastupima pre i posle vanrednih parlamentarnih izbora istakao među ličnostima Studentskoj listi zbog čega ga i analitičari vide kao prvog favorita za predsednika.
Radomir Saičić je predstavnik tzv. nacionalne struje Studentske liste što nije krio u svojim izjavama tokom izborne kampanje i nakon pobede na izborima. Međutim, istovremeno ističe da sve kandidate sa Studentske liste bez obzira na ideološke razlike povezuje "borba za istinu i pravdu".
Jedinstveni nastupi učinili su Saičića najprepoznatljivijim licem Studentske liste pa ga mnogi već smatraju kandidatom te političke organizacije na predstojećim predsedničkim izborima.
Saičić se ispred Studentske liste prvi obratio javnosti nakon pobede na izborima što, takođe, može biti neka vrsta poruke pred predsedničke izbore.
Surlić: Saičić je ozbiljan kandidat za predsednika
Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka, smatra da je Saičić "ozbiljan kandidat za predsedničke izbore".
"Sada, neću da zalazim u odluke Studentske liste, ali budući da se on istakao i u govorima i u nastupima, i da ima tu neku nacionalnu crtu sa kojom Studentska lista koketira duže, sigurno je jedan od mogućih kandidata za predsedničke izbore", ocenio je Surlić.
Desničar Glišić: Podržaćemo, ako bude probriselski kandidat, borićemo se protiv
Zanimljivo da Saičića kao predsedničkog kandidata Studentske liste podržavaju i oni koji nisu deo tog pokreta, a manje više učestvuju na političkoj sceni. Jedan od njih je ekstremni desničar Vladan Glišić, lider pokreta Narodna mreža koji je rekao da bi Saičić kao predsednik bio "nešto blisko" njihovim posmatranjima.
"Ako on bude kandidat za predsednika, mislim da ima šanse da to bude dobitna kombinacija, i da će mnogi koji su za Studentsku listu glasali, a suverenistički su opredeljeni, punim plućima glasati za tako nešto. U tom slučaju, i mi bismo razmišljali o tome kako se odnositi prema tome. Zavisi od toga kako će ove naše grupacije, koje međusobno pregovaraju o budućem organizovanju, reagovati na te izbore, da li ćemo mi imati nekog predsedničkog kandidata, šta ćemo raditi - naveo je Glišić.
Kako je rekao, kandidovanje Saičića bi ih dovelo u "prilično blagonaklon stav prema toj priči".
"Ako bude neko ko je probriselski orijentisan, onda imamo sve razloge da se protiv njega borimo, jednako kako smo se borili protiv Aleksandra Vučića", poručio je Glišić.
Šta kaže Saičić?
Inače, Saičić je prethodnih dana dao niz intervjua na temu ciljeva Studentske liste i formiranja nove Vlade Srbije. Kako je naveo, o Vladi se svakako razmišlja.
"Njenom formiranju prethodiće verifikacija izborne volje i konstitutivna sednica Skupštine, posle čega će u zakonskom roku biti formirana nova vlada. Cilj nam je svakako da ceo ovaj proces ne traje predugo i da se ne iscrpljuje do krajnjih zakonskih granica, ali ovom poslu pristupamo u isto vreme odgovorno i bez brzopletosti. Zaista, između 250 kandidata i većeg broja spoljnih saradnika za različite oblasti, neće biti teško izabrati stručne ljude koji će najbolje voditi zemlju. Cela Studentska lista ima zajedničke interese o kojima je već bilo reči, vladavina prava, borba protiv korupcije, oslobađanje medija, ekonomski razvoj i još mnogo toga, tako da se tu ne očekuju trzavicem", rekao je Radomir Saičić.
Ko je Radomir Saičić?
Saičić je rođen 1961. u Beogradu, diplomirao je hemiju 1983. godine na na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na istom fakultetu 1987, a doktorirao 1991. na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je 1995. i 1996. godine na postdoktorskim studijama na Institutu za hemiju prirodnih proizvoda, Nacionalnog centra za naučna istraživanja (Žif-sir-Ivet, Francuska).
U periodu 1984-1988. godine bio je asistent pripravnik na Prirodno-matematičkom fakultetu, od 1989. do 1993. asistent; od 1992. do 1997. docent na Hemijskom fakultetu. Od 1997. do 2002. bio je vanredni profesor, a od 2002. redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
"Šef Katedre za organsku hemiju od 1999. do 2003. Član Komisije za izradu strategije naučnog razvoja Hemijskog fakulteta od 10. decembra 2020. Predsednik Etičke komisije od 12. jula 2021. Šef Katedre za organsku hemiju od 1. oktobra 2023. Bio je 2005. gostujući istraživač u Institutu za hemiju prirodnih proizvoda Nacionalnog centra za naučna istraživanja, Žif-sir-Ivet, Francuska", piše u biografiji.
Od novembra 2012. do novembra 2018. bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka), a od novembra 2018. redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Od 1984. član je Srpskog hemijskog društva - Sekcija za organsku hemiju i Sekcija za medicinsku hemiju.
U junu 2025. potpisao je peticiju SANU za ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, "zbog urušavanja demokratskih, institucionalnih i društvenih temelja naše zemlje".
Vučić o predsedničkim izborima: "Postoji mogućnost da nećemo izaći, u ovim uslovima nije realno"
Govoreći o predstojećim predsedničkim izborima, nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić istakao je prošle nedelje da postoji mogućnost da njegova stranka neće imati kandidata za predsednika.
"Zanimljivo će izgledati, ako ih uopšte bude, ne znam kako da ih bude pod ovakvim uslovima. Kako da pozovemo telefonom bilo koga? Upašće batinaši i doći će da nas tuku, doći će da nam otimaju telefone i da nas hapse, sve zajedno, jer ne sme niko u zemlji Nobelovaca da kaže da je protiv njih na bilo koji način. I kako sad da ja teram ljude da idu pod takvim uslovima i da rade kampanju? Pa to nije moguće. Nisam rekao da neću, ali postoji opcija da nećemo izaći, jer u ovim uslovima nije realno", rekao je Aleksandar Vučić prošle nedelje.