Dr Bašić otkrila koje ulje je nezdravo
Po njenim izjavama, metabolička greška se ne pokreće ishranom.
Doktorka Snežana Bašić, kardiolog, pojavila se u emisiji „Jutru“ na Prvoj i otkrila šta najviše utiče na povišen holesterol i da li on mora uvek biti opasan. Najpre je skrenula pažnju na večitu dilemu Srba kada se radi o doručku – slanini i čvarcima.
Naravno, ujutro je dobro uzeti slaninu i čvarke. Ono što sam kroz 40 godina rada naučila jeste da se pacijentima ne smeju propisivati stroge dijete, naročito one koje se baziraju na biljnim masnoćama. Na ovim prostorima, nažalost, postoje genetske metaboličke poremećaje; posebno se radi o defektnosti u metabolizmu holesterola. Oni koji su postavljali granice trebalo je da se više posvete tom faktoru i takvom genu. Nažalost, nisu to uradili, pa sada postoji norma koja zahteva da svi imaju holesterol od 5,1, što nije tačno; holesterol je samo jedan od faktora rizika," izjavila je dr Bašić.
Po njenim izjavama, metabolička greška se ne pokreće ishranom.
To je zaista velika istina, ali postoji i određena zabluda oko toga. Najčešće ga pokreće stres – on je okidač. Naši preci bi mogli da započnu sa lošim metabolizmom masti i povišenim nivoima masnoća u krvi tek posle 60 ili 65 godina života. Nažalost, današnja slika je drugačija zbog načina života, a fizička neaktivnost predstavlja jedan od rizik faktora. Nekada smo bili nacija koja je mnogo fizički radila jer smo poljoprivredna zemlja", rekla je dr Bašić i dodala:
Danas je sve drugačije; fizička neaktivnost, naročito kod dece, postaje problem. Počinje od detinjstva. Da li znate šta je još zanimljivo? To utiče i na masnoće. Samo 30 % masti dolazi iz hrane, dok jetra sintetizuje preostalih 70 % masnoća u krvi. Zbog toga su sve terapije nezasićenim mastima – recimo omega raznovrsne – pogrešne. To su ozbiljne greške jer kada ih uključite, jetra će pretvoriti nezasićene masti u zasićene; jetra ima takav metabolički put.
Ovo je poremećaj – konkretno aktivacija genetske metaboličke greške koja se javlja u različitim fazama života. Holesterol, s druge strane, izuzetno je koristan u našem organizmu; iz njega se proizvode hormoni i gotovo svi hormoni sadrže sterolski prsten koji on poseduje. Posebno mozak funkcioniše izuzetno dobro zahvaljujući holesterolu, jer se na njemu sintetizuju neurotransmiteri, prenosioci informacija i signali za mišiće. Stoga je loše smanjivati nivo holesterola na previše niski nivo, rekla je doktorka.
Dr Bašić je naglasila da je u Švedskoj primetila drugačiji pristup, koji je i sama prihvatila.
Ako utičete i na masti koje unosite hranom, postoje glukani iz ovsa koji vezuju masti u crevima. To znači da jedete čvarke, slaninu i slatkiše, jer se u jetri metabolizam šećera pretvara u masti. Postoji i obrnuti proces – glikoneogeneza – kada se iz masti formiraju šećeri. Zato dijabetičari moraju da održavaju savršen balans i adekvatan nivo masti", rekla je doktorka.
Da li su biljne masti korisne?
Dr. Bašić je dao odlučan odgovor.
Najopasnije masti su biljne. Masti životinjskog porekla varimo veoma efikasno. Po izoprenskim jedinicama, naše masti najviše podsećaju svinjskoj masti. Imamo 20 izoprenskih jedinica, isto kao i svinja. Ali koliko je teško variti masti od ribe ili morskih plodova? One imaju samo 3 do 4 izoprenske jedinice. Naš enzimski sistem za varenje masti – lipaza i žuč koja aktivira lipazu – nije sposoban da ih razgradi.
Prema tome, životinjske masti koje se topi, kao što je svinjska mast, već su podvrgnute temperaturi topljenja i kada se ponovo zagreju u pripremi hrane, smatra se da su zdravije od drugih masti. Međutim, ako ih ne grejete, bolje je koristiti nerafinirano maslinovo ulje koje nije termički obrađeno. Ulja ne bi trebalo da budu termički obrađena; masti se dobijaju upravo takvom obradom, pa ih možete termički obrađivati," savetovala je dr Bašić.
Dr Bašić je iznela koja su najbolja ulja za našu upotrebu.
Priprema jela na ulju je preporučljiva, dok u salate treba dodavati nerafinirano ulje – bilo bundevino, maslinovo, susamovo ili iz koštice grožđa. Uvek možete da iscedite ulje; ako se može iz lavande i drugih biljaka, zašto ne i iz plodova? Ulje je korisno samo dok nije zagrejano; kada se zagreje na visokoj temperaturi, postaje loše, što dovodi do stvaranja zasićenih masnoća koje jetra prepoznaje kao LDL holesterol.