Glumac Dragan Maksimović preminuo zbog povreda
Dragan Maksimović je tokom tri decenije nastupao na sceni, ostavljajući dubok trag kroz značajne uloge.
Danas se slavi rođendan Dragana Maksimovića, glumca čiji je filmski i pozorišni rad ostavio dubok trag u umetnosti. Debiirao je u Beogradu na Narodnom pozorištu, sa ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“ 1971.
Dragan Maksimović je tri decenije na sceni, ostavljajući trag kroz značajne uloge u predstavama „Sarajevski atentat“, „Mandragola“, „Britanik“, „Lenjin, Staljin, Trocki“, „Suđenje gospođi Bovari“ (u ulozi Senara), kao i u predstavi „Dugo putovanje u noć“.
Igrao je u televizijskim serijama „Otpisani“, „Duvanski put“, „Otvorena vrata“ i „Gore dole“, a glumio je Bogoljuba u seriji „Priče iz majstorske radionice“.
Igrao je u tri filma srpskog režisera Srđana Dragojevića – prvi put u filmu „Mi nismo anđeli“, gde je glumio hipika na plaži, potom u „Rana“ i takođe u „Lepa sela lepo gore“.
Kraj zvezde je tragičan.
Pre 26 godina je objavljena strašna vest - 17. novembra 2000. godine, u centru Beograda grupa napadača je nasrnulai na glumca. Po rečima prijatelja koji su ga posećivali u bolnici pretučen je jer su huligani mislili da je Rom zbog tamnije puti.
Navodno ga je pretukla grupa skinhedsa. Nezvanično, radi se o grupi mladića koji su ljuti zbog izgubljene utakmice. Bez obzira na razlog, jedno je neosporno – želeli su samo nasilje.
Sve je bilo očigledno; mnogi prolaznici i gosti restorana, upravo tada, odlučili su da okrenu glavu i ne pomognu.
Tri meseca kasnije pao je u komu iz koje se nikada nije probudio. Preminuo je 4. februara 2001. godine, tri dana pre svog 52. rođendana, od posledica prebijanja. Do danas nisu uhapšeni krivci za njegovu preranu smrt.
Dragan Maksimović je do kraja odbijao da prepozna napadače, insistirajući da se ovi mladi ljudi ne uhapse; oni koji su odgovorni za njegovu smrt još uvek nisu otkriveni.
Nikada nije razjašnjeno ubistvo.
Slučaj ostaje zvanično otvoren, ali prijatelji i poštovaoci Maksa već dugo sumnjaju da će ikada dobiti završetak ove tugujuće priče.
Navodno su napadači stigli u kafić na Zelenom vencu, gde je bio Maks, nakon utakmice protiv FK Obilića, i započeli su maltretiranje glumca.
Prema izjavama njegovih kolega, vlasnik lokala je potom ispratio ih na ulicu. To je izazvalo naglo premlaćivanje glumca. Huligani su mu polomili butnu kost, pa je Maksimović, koji je ranije imao operaciju u tom području, odvezen u bolnicu gde je ostao nekoliko meseci.
Nekoliko dana pre svoje smrti pao je u kome. Preminuo je 4. februara 2001. godine usled embolije.
Na inicijativu reditelja Gorana Markovića, 18. novembra 2006. godine na Zelenom vencu izlagana je spomen ploča na lokaciji gde je Maksimović brutalno pretučen.
Bio je u braku sa suprugom Gabrijelom. Nakon njegove smrti ostala je i njegova ćerka Katarina, koja je tada imala samo sedam godina.