Plan Studentske liste za zdravstvo
Lekar u svakom selu, palijativna nega za sve, jedinstvena cena leka u svakoj apoteci, obavezan stomatolog u domovima zdravlja, sistem zapošljavanja po završetku školovanja, samo su neki od ciljeva u okviru zdravtsvenog dela programa Studentske liste.
Da je zdravstveni sistem Srbije u kolapsu godinama unazad, pokazuju nam višegodišnje liste čekanja pacijenata na različite operacije i intervencije, gužve u čekaonicama dečijih i dežurnih klinika, nedovoljan broj kreveta u bolnicama, terapije i lekovi koji ne postoje za svakog... I puno je još toga.
Zato su studenti i kandidati Studentske liste izdvojili više tačaka u okviru zdravstvenog dela programa, kako bi pokrili apsolutno sve - od zdravlja zuba do zaštite mentalnog zdravlja.
Oni su istakli da zdravstveni sistem treba da izađe u susret potrebama korisnika, ali i da unapredi uslove rada i pruži mogućnost za lični i profesionalni razvoj zdravstvenih radnika.
Profesorka Medicinskog fakulteta Vesna Bjegović Mikanović koja je učestvovala u stvaranju zdravstvenog dela programa Studentske liste, kaže da su u njemu obuhvaćeni svi aspekti zdravstva i njegove organizacije.
"Program ima nekoliko komponenti: opšti zdravstveni sektor, stomatološki sektor, farmaceutski sektor i sektor mentalnog zdravlja odnosno deo posvećen mentalnom zdravlju", kaže profesorka na početku razgovora.
Što se tiče opšteg zdravstvenog sektora, ističe da je naglasak na razvijanju primarne zdravstvene zaštite.
"Studenti i predstavnici liste se trude da naglasak bude na odgovarajućoj pristupačnosti svih zdravstvenih radnika, što znači i u najmanjim mestima bolja organizacija mobilnih timova, dežurstava, jer sada, kako je situacija, lekari opšte medicine jesu zaista opterećeni i imaju određena dežurstva po selima, ukoliko u selima ne postoji ambulanta sa lekarom. A ovde je bila ideja da se ipak boljom organizacijom omogući pristupačnost", objašnjava ona.
Profesorka ne spori da Srbija ima dovoljno domova zdravlja, ali se nameće drugo pitanje - koliko građana u udaljenim mestima koriste usluge istih.
"Što se tiče dostupnosti, imamo dovoljno domova zdravlja, ali pitanje je koliko u tim udaljenim mestima ima ljudi koji ne znaju koja su im prava iz zdravstvene zaštite, koliko njih ne koristi te zdravstvene usluge u primarnoj zaštiti, koja je na neki način i ulazak u sistem, a i predviđena da održava hronična zdravstvena stanja odnosno bolesti, da one mogu da budu pod kontrolom. I to je upravo ideja".
Obučavanje lekara
U planu su i ulaganja u infrastrukturu nakon usvajanja zakona o budžetu, dodaje ona.
"Poenta je da zdravstveni radnici, posebno lekari koji rade na određenim inovativnim tehnologijama, da budu i obučeni za te tehnologije i da se one malo prošire izvan glavnih centara. Tu mislim na univerzitetske kliničke centre i da budu dostupni regionalno po našim okruzima", kaže profesorka Bjegović-Mikanović.
Isto važi i za inovativne terapije, dodaje ona.
"Cilj je da inovativne terapije posebno u lečenju malignih bolesti, budu pristupačne i da se boljom organizacijom smanje liste čekanja, kako za te skupe terapije, tako i za neke intervencije koje nazivamo elektivnim. Na primer, ako neko čeka zamenu kuka, zamenu veštačkog kolena, onda da se te intervencije obave boljom organizacijom i da se smanje liste čekanja".
Najvažnija je dobra organizacija
Na pitanje koji je prvi korak u realizaciji programa, navodi - struktura menadžmenta.
"Definitivno struktura menadžmenta odnosno upravljanja sistemom zdravstvene zaštite jer je jako važna dobra organizacija, a za dobru organizaciju odgovorni su oni koji upravljaju, a to su direktori ustanova, načelnici odeljenja, njihovi pomoćnici, zamenici. Sigurno će biti i veoma važno da se to jedno permanentno stanje vršioca dužnosti, koje implicira da postoji, da se prvo to dovede u red, da se obezbede i javni konkursi za i posle tog prelaznog perioda", smatra ona.
Stava je da moraju svi da se promene, od početka do kraja.
"Što se mene tiče, mislim da je najbolje odmah da se svi promene, koliko god ih ima, ako gledamo sve državne ustanove i da se zatim piramidalno promene i načelnici odeljenja, koji su možda bili manje oprezni u obavljanju svog posla i eventualno organizaciono nespremni, i da se onda raspišu konkursi koji će se obavljati prema zakonu kako ih predviđa zakon, uz obrazovane ljude koji će moći da iznesu te promene organizacione prirode".
Cilj je i zaustaviti veliki odliv lekara, naglašava ona.
"A taj odliv kao trend može da se zaustavi dobrim organizovanjem posla, stimulacijama i finansijskim i nefinansijskim za te iste lekare i sestre. Sve mora dobro da se organizuje i o svemu da se misli", kaže naša sagovornica.
Nacionalni centar za traumu i krizne situacije
U programu studentske liste nalazi se i ideje poput lekara u svakom mestu, bez obzira koliko je udaljeno, zatim obavezno postojanje stomatologa u svakom domu zdravlja, ukidanje večitih v.d. direktora i uvođenje javnih konkursa, jasan sistem zapošljavanja odmah po završetku školovanja, bolji uslovi rada i razlog da mladi ostanu da rade u svojoj zemlji.
U planu je i jedinstvena cena lekova u svakoj apoteci, kao i veći značaj mentalnog zdravlja, zbog čega će, kako je navedeno, biti formiran Nacionalni centar za traumu i krizne situacije.
Doktorka Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolestii i kandidatkinja Studentske liste kaže za Nova.rs da najavljeni zdravstveni sistem mora da bude sistem u kome svaki čovek može da dobije potrebnu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na adresu, godine, materijalni položaj ili invaliditet. I na tome upravo radi Studentska lista.
"Pacijent treba da zna kome se obraća, kada može da dobije pregled i ko je odgovoran za sledeći korak u njegovom lečenju. Ne sme da bude prepušten sam sebi, da sa uputom u ruci obilazi ustanove i traži nekoga ko će ga primiti. Tehnološko unapređenje znači povezivanje ustanova, dostupnost nalaza lekarima koji učestvuju u lečenju i mogućnost elektronskih konsultacija sa specijalistima, uz strogu zaštitu podataka. Istovremeno, čovek koji nema pametni telefon ili ne koristi internet mora imati jednako dostupan pregled", navodi doktorka Plavšić.
Dodaje da posebno mesto u programu dobijaju mentalno zdravlje i podrška u zajednici, kao i da je predviđeno i vraćanje šire dostupne stomatološke zaštite u javni sistem.
Smatra da je najznačajnije da građanin dobije odgovarajuću pomoć na vreme.
"Dostupan izabrani lekar, pedijatar, ginekolog, medicinska sestra i osnovna dijagnostika, uz jasno organizovano upućivanje na dalje lečenje. Znam koliko građanima znači poruka 'lekar u svakom selu', ali moramo biti pošteni: to nije moguće obezbediti odmah i svuda. Cilj je da se dostupnost postepeno povećava, u skladu sa potrebama stanovništva i raspoloživim kadrom. Negde će rešenje biti stalna ambulanta, negde redovni dolasci zdravstvenog tima, mobilni specijalistički timovi ili organizovan prevoz do ustanove".
Potrebno je, kaže ona, odrediti prioritete i jasno razdvojiti šta može i mora da se uradi odmah, šta je ostvarivo tokom prve godine, a za šta je potreban dugoročan rad.
"Prvo treba utvrditi gde su pacijenti najugroženiji: gde nedostaju kadrovi, gde se predugo čeka, koja neophodna oprema ne radi i gde je ugrožen kontinuitet lečenja. Najhitniji problemi moraju da se rešavaju istovremeno sa tom procenom. Od početka treba uspostaviti i jasna pravila zapošljavanja i upravljanja. Zapošljavanje mora biti plansko i obavezno preko javnih konkursa, prema potrebama službe i stručnim kriterijumima. Predlog je da status vršioca dužnosti bude ograničen na najviše 12 meseci".
Broj zdravstvenih radnika
Najteže će biti, kaže doktorka, obezbediti dovoljno zdravstvenih radnika, ravnomernije ih rasporediti i stvoriti uslove da ostanu u javnom zdravstvu.
"Obrazovanje specijaliste traje godinama. Zato se zapošljavanje, specijalizacije i smene generacija moraju planirati unapred, uz mentorstvo i odgovarajuće vrednovanje rada svih članova zdravstvenog tima. Veliki zadatak biće i promena načina upravljanja. Odgovornost direktora ne može se meriti samo brojem pregleda i intervencija. Mora se meriti i kvalitetom lečenja, bezbednošću pacijenata, vremenom čekanja, uslovima rada i postupanjem kada nastane problem".
Navodi primer nestanka struje u Opštoj bolnici Pančevo 1. novembra.
"Prema informacijama kojima raspolažem, bolnica je više od 40 minuta bila bez struje, a rezervno napajanje-agregat, se nije se uključilo. Građani su podneli krivičnu prijavu protiv odgovornih. Nadležni treba da utvrde okolnosti i eventualnu odgovornost, ali je zahtev nedvosmislen: bolnica mora imati pouzdano rezervno napajanje, redovno održavanje i proveru njegove ispravnosti. Bezbednost pacijenata mora biti osnovni kriterijum upravljanja".
Na pitanje šta je trenutno najpotrebnije našem zdravstvenom sistemu, kaže da je najpotrebnija sigurnost da će dobiti pomoć kada im je potrebna: pregled, dijagnozu, terapiju i praćenje bolesti.
"Posebnu pažnju zahtevaju stari, nepokretni, hronično oboleli i ljudi koji žive daleko od zdravstvenih ustanova. Želim posebno da izdvojim mentalno zdravlje, koje ovaj program prepoznaje kao važan prioritet. Potrebne su dostupnije usluge u zajednici, rano prepoznavanje teškoća i podrška ljudima i njihovim porodicama. Traženje psihološke ili psihijatrijske pomoći ne sme da bude praćeno stigmom niti da zavisi od mogućnosti plaćanja. Važan je i povratak dostupnije stomatološke zaštite kroz šira prava osiguranika. Prevencija i blagovremeno lečenje zuba moraju biti dostupni većem broju građana ", poručuje ona.
Nedavno su podelili i detaljan plan za novi Zakon o radu.