Sergej Lavrov — foto: SAUL LOEB / AFP / Profimedia

Raketa — foto: CNP Collection / Alamy / Profimedia

Iran, Ali Hamnei, Ajatolah Ali HAmnei, Hidžab — foto: EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Centar za zapovest američke vojske (CENTCOM) najavio je nove videozapise koji prikazuju udare na iranske lance balističkih projektila.

- Iranski režim koristi mobilne lance za ispaljivanje projektila s ciljem da nanese maksimalnu štetu po celom regionu. Američke snage ih lovi i bez izvinjenja i oklevanja, uništavaju – stoji na opisu.

Iranski režim koristi mobilne lansere da neodlučno baca rakete u cilju maksimalnog štetnog uticaja na region. Američke snage traže te pretnje i bez izvinjenja ili oklijevanja ih uklanjaju. pic.twitter.com/gv1SfKCrk4

POGLEDAJTE – Lavrov je uplašen! Brutalno je napao SAD, izneo je zverljivu izjavu. Spomenuo je i mrtvu decu: „Postoji potvrda obaveštajaca…“

Ministar spoljnih poslova Rusije istakao je da je neophodno preduzeti sve korake kako bi se zaustavile akcije koje dovode do žrtava među civilnim stanovništvom, bilo u Iranu ili u drugim zemljama Persijskog zaliva.

Zbog agresije nad Iranom, region osjeća posledice. Između ostalog, žrtve su civilno stanovništvo i ekonomske posledice, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Bruneja Erivanom Jusofom.

“Smetramo da je neophodno izjaviti se u korist hitnog prekida borbenih dejstava, bez obzira na stranu”, podvukao je Lavrov.

On je naglasio da prvi korak mora biti sve što je potrebno da se zaustave akcije koje dovode do žrtava među civilnim stanovništvom – bilo da se radi o Iranu, gde je zbog napada na školu poginulo više od 150 dece, ili o bilo kojoj zemlji Persijskog zaliva, uključujući naše prijateljske zemlje, gde takođe dolazi do oštećenja civilne infrastrukture.

On je naglasio da je potrebno preduzeti sve mere da se te akcije zaustave, ali i sam rat.

Još uvek ne postoji dokaz da je Iran razvijao nuklearno oružje, a upravo to je bilo jedina osnova za rat. IAEA i američki profesionalni obaveštajci potvrdili su da Iran nije proizvodio niti pokušavao da proizvodi nuklearno oružje," istakao je šef ruske diplomatije.

Ruski ministar naglasio je da, kao potpisnik Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, Iran ima potpuno pravo obogaćivati uranijum u mirne svrhe.

On je podsetio da rukovodstvo SAD, pa i sam predsednik Donald Trump, otvoreno izjavljuje da neće slediti nikakve principe Ujedinjenih nacija, već će se voditi isključivo interesima svoje zemlje.

U vezi Irana Lavrov napominje da je američki državni sekretar Marko Rubio nedavno izneo plan u kojem Washington ne isključuje mogućnost upravljanja Iranom na isti način kao što upravlja Venecuelom, a sličnu strategiju razmatraju i za Kubu. Takođe, Lavrov dodaje da plan za mir u Gazi ne uključuje odluku Ujedinjenih nacija o odvojenju Izraela i Gaze.

Kada su novinari pitali kako Ujedinjene nacije mogu pomoći u rešavanju situacije na Bliskom istoku, Lavrov je napomenuo da je na dan početka agresije održana hitna sednica Saveta bezbednosti UN, na inicijativu Rusije i Kine.

"Na osnovu preliminarnih procena, Čule smatra da je to maksimalni rezultat koji je moguće postići pod ovim uslovima. SAD, kao stalni član SB, naravno, neće dopustiti donošenje odluka koje bi bile u suprotnosti s njihovim interesima, prema njihovom shvatanju", istakao je.

Prema njegovim rečima, Velika Britanija i Francuska nastoje da se distanciraju od onoga što se dešava.

"Ovde nije toliko reč o samoj krizi, već o odrazu dubokih problema koji su nedavno izbijali na površinu, a zasnivaju se na sukobu i odsustvu međunarodnog prava," rekao je.

POGLEDAJTE I - (MAPA) IZRAEL POSLAO KRILO ZIONA U EVROPU Čim uzleti znači da se SPREMA PAKAO: NEBESKA TVRĐAVA krije NAJVEĆE TAJNE!

Izraelski državni avion, poznat kao „Krilo Ziona“, hitno je izletio iz izraelskog vazdušnog prostora usred rastućih tenzija i straha od mogućeg rata sa Iranom. Luksuzni Boeing 767 koji koristi premijer Benjamin Netanjahu prebačen je na sigurno mesto – aerodrom u Berlinu.

Letelica „Krilo Ziona“ stigla je u Evropu.

Zvaničnici su se potrudili da smire javnost navodeći da je let bio rutinski, ali vremenski okvir ukazuje na sasvim drugačiju stvarnost. Istorijski gledano, ovaj avion se uvek premešta u inostranstvo neposredno pre velikih eskalacija sukoba kako bi izbegao da postane laka meta iranskih dalekometnih projektila. Dok Teheran iznosi pretnje, izraelska „leteća tvrđava“ sada čeka razvoj događaja parkirana na berlinskom aerodromu.

Putanje filmova

Ovo nije prvi put da letovi „Krila Ziona“ šokiraju svetsku javnost. Kada je Netanjahu nedavno putovao u SAD, avion je izveo neverovatan manevr i sakrio svoju destinaciju od radara. Umesto uobičajene rute kroz centralnu Evropu, leteo je znatno južno, preko Grčke i Italije, a tek kod Gibraltara je izašao na Atlantski okean.

Let „Krilo Židov“, premijerski avion Netanjahu, odletio je danas iz vazduhoplovne baze Nevatim u 12:10 sati. Nakon četiri sata leta uz obalu Izraela, nastavio je put prema Berlinu i večeras je pristigao u nemačku glavni grad u 20:30 sati. pic.twitter.com/gIoK5tJRd2

Razlog je skoro filmski: postojala je zabrinutost da neka evropska zemlja može sprovesti nalog za hapšenje izraelskog premijera, izdat od strane Međunarodnog krivičnog suda zbog ratnih zločina. Zbog ovog neobičnog izbegavanja opasnih zona, putovanje do Njujorka i Vašingtona se produžilo za čak 600 kilometara.

Oblačna tvrđava vredna 200 miliona dolara.

Sama priča o ovom aviona predstavlja pravi politički triler. Letelica je kupljena kao polovna nakon što je 20 godina letela za australijsku putničku kompaniju „Kvantas“. Iako je prvobitni budžet bio oko 115 miliona dolara, troškovi su se brzo povećali na 207 miliona. Zbog prekoračenja budžeta i stalnih odlaganja poletanja, avion je godinama ostao u senci skandala.

Izraelski avion „Krilo Ziona“ sletio je u Berlin.

Uprkos tome, za taj ogroman iznos Netanjahu je dobio pravu neprobojnu tvrđavu u oblacima. Avion je opremljen najmodernijim Elbitovim „C‑MUSIC“ laserskim sistemom koji ga štiti od toplotno navođenih protivvazdušnih raketa (laserski zrak bukvalno „oslepi“ raketu). Pored vrhunske sajber zaštite i bezbednih komunikacija, unutrašnjost sadrži čist luksuz i funkcionalnost: ratnu sobu, konferencijsku salu, privatnu kancelariju, pa čak i spavaću sobu za premijera. Svaki transkontinentalni let ovog giganta košta više od 200.000 dolara.

Skupljao je prašinu po pustinji.

Avion je bio veoma kontroverzan u Izraelu, što potvrđuje činjenica da su bivši premijeri Naftali Benet i Jair Lapid odbijali da ga koriste. Zbog toga je 2022. godine poslat u poseban hangar na bazi Nevatim, gde je zapravo skuplja prašinu, a država je čak razmatrala prodaju ili preoblikovanje u vojni avion-cisternu. Međutim, kada se Netanjahu ponovo izabralo na vlast, „Krilo Siona“ je vraćeno iz mrtvih i u julu 2024. godine obavio svoj prvi zvanični let.

Pogledajte i – da li se Evropa uvlači u rat? Otvorena je pandorina kutija, zemlja EU pod projektilima: hitno se diže ratna mornarica!

Iran je izveo osvetničke projektile prema mediteranskom ostrvu Kipar, što je prvi put u ovom sukobu da je cilj bila evropska zemlja koja sadrži britanske vojne baze.

Strah od širenja konflikta na Bliskom istoku i uvlačenja Evrope u rat značajno je porastao. U međuvremenu, Grčka poslala je dve fregate na Kipar, navodeći da će ostrvo braniti „svim sredstvima“, dok je Evropska unija podržala svoju članicu.

Tenzije na Bliskom istoku se pojačale nakon što je Iran ispalio projektili prema Kipru. Dve bespilotne letelice usmerene ka britanskoj bazi RAF Akrotiri u Kipru u ponedeljak su „blagovremeno otpisane“, a ranije je dron pogodio bazu tokom noći u nedelju bez žrtava i uz „minimalnu štetu“, izvještava BBC.

Britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da su dva iranska projektila lansirana u smeru Kipra. Iako zvaničnici smatraju da ciljevi nisu bili britanske baze ili Kipar, incidenti su izazvali ozbiljne zabrinutosti po bezbednost regiona, u kontekstu velikog američko-izraelskog napada na Iran koji je potaknuo osvetničke udare u više zemalja, uključujući:

Ujedinjeni arapski emirati

Kipar nije bio meta.

Predsednik Kipra Nikos Hristodulides izjavio je da je u nedelju, oko ponoći, baza u Akrotiriju pogođena dronom „šahed“. On je takođe naveo da je razgovarao sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i da mu je on jasno i nedvosmisleno potvrdio da Kipar nije meta.

Kipar ne učestvuje niti će učestvovati u bilo kakvim vojnim operacijama, izjavio je Hristodulides u ponedeljak.

Kipar je po napadu podigao nivo pripravnosti, odlučio da evakuiše stanovnike Akrotirija i zatvori škole. Međunarodni aerodrom u Pafosu dobio je naređenje za hitnu i potpunu evakuaciju u ponedeljak popodne nakon otkrivanja nepoznatog drona u ograničenom vazdušnom prostoru objekta.

Na Kipru je u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnih političkih promena, uključujući izbor novog predsednika Nikosa Kristodoulida 2023. godine, kao i kontinuirane napore da se poboljša saradnja između grčkog i turskog dela ostrva, iako su tenzije i dalje prisutne.

U ponoć u ponedeljak odjeknule su eksplozije na britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru, nakon što su zvonile sirene. Baza, na kojoj se nalaze oko 2.000 članova osoblja i njihove porodice, pretrpela je „ograničenu štetu“, po informacijama kiparskih vlasti, ali nije prijavljena nijedna žrtva. Avioni su povučeni iz baze kao odgovor. Prema izveštaju Skaj njuzu, u pitanju su bili „Tajfun“ ili F‑35.

U ponedeljak su oborena dva drona, a osoblje baze je primilo poruke upozorenja i aktivirale su sirene.

- Dve bezpilotne letelice koje su se kretale prema britanskoj vazduhoplovnoj bazi Akrotiri na Kipru blagovremeno su oborene - izjavio je u ponedeljak portparol kiparske vlade Onstatinos Letimbiotis, nekoliko sati nakon što je baza pogođena.

Molim vas da mi pošaljete pasus koji želite da izmenim.

Kipar predstavlja za Britaniju strateško važnu lokaciju, jer im omogućava brze operacije po celom Bliskom istoku.

Njihove letelice koriste bazu kako bi pratili regionalne pretnje, podržali saveznike i sprovodili odbrambene patrole.

London kontroliše stalne vojne baze na ostrvu, među kojima se nalazi i RAF Akrotiri.

Ovi objekti nisu privremeni; radi se o potpuno uspostavljenim britanskim suverenim teritorijama koje se koriste za vazdušne operacije, obaveštajne misije i aktivnosti vezane za regionalnu bezbednost.

Kada je došlo do vesti da se iranske rakete kreću ka Kipru, kako navodi „Sandej Gardijan“, britanski vojni zvaničnici odmah razmotrili da li su njihove baze bile planirane mete. Iako smatraju da rakete nisu direktno usmerene na njihove objekte, sama činjenica da su izbačene u tom pravcu podstiče veću opreznost.

Tokom regionalnih sukoba, zemlje sa zapadnim vojnom bazama često su izložene indirektnim opasnostima.

Britanske vlasti odlučile su da evakuiraju bazu Akrotiri. Isto tako je evakuirana i baza Dekelija na istoku Kipra, dok su u američkoj bazi u Nikoziji izglasani alarmi zbog uzbune; podaci o evakuaciji nedostaju. Navodi se da će ostali britanski objekti na ostrvu nastaviti sa normalnim radom.

Molim vas da dostavite pasus koji želite da izmenite.

Britanska vojska se ne bavi američko-izraelskim napadima na Iran, već „saradjuje sa saveznicima u odbrani britanskih i savezničkih interesa“ u Persijskom zalivu i oko Kipra, gde ima značajnu bazu. Hili je rekao BBC‑u da Britanija, iako nije učestvovala u napadima, deli isti cilj sa SAD i drugim saveznicima u regionu – da Iran nikada ne bi trebalo da poseduje nuklearno oružje.

- Poboljšali smo britansku odbranu u regionu, učestvujemo u regionalnim odbrambenim operacijama – izjavio je Hili, navodeći da se njihovi avioni nalaze na bazama u Kataru i Kipru te sprečavaju napade dronova na baze i saveznike.

Hili je naglasio da su dva projektila ispaljena ka Kipru, ali nije siguran da su bila usmerena prema ostrvu.

- Veoma smo uvereni da nisu ciljani na naše baze," izjavio je, upozoravajući da Iran reaguje na napade Amerike i Izraela 'neselektivno', udarajući civilne aerodrome, hotele i vojne baze.

Prema „Sandej Gardijanu“, to jednostavno znači da odgovor Irana na napad nije čvrsto kontrolisan i može uticati na zemlje koje nisu direktno uključene. Incidenti poput ovog na Kipru mogu povećati rizik od eskalacije, a Hili je već upozorio da je situacija „ozbiljna i pogoršava se“.

Kipar, koji trenutno vodi Evropsku uniju, posle incidenta odložio je ključni sastanak ministara EU zakazan za 2. mart, na kojem je proširenje trebalo da bude jedna od najvažnijih tema. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izrazila je snažnu podršku Kipru nakon napada, naglašavajući da je EU uz svoje članice spremna suočiti se sa bilo kojom pretnjom.

- Iako Kipar nije bio meta, jasno je da smo kolektivno, čvrsto i nedvosmisleno uz naše države članice protiv bilo kakve pretnje – rekla je ona.

U međuvremenu Grčka je najavila da će poslati dve svoje fregate na Kipar, pošto je napad pokrenuo zajedničku odbrambenu doktrinu između obe zemlje. Jedna od fregata biće opremljena sistemom protiv dronova „Kentaur“, a uz to će biti poslat i dva aviona F‑16.

Ministar odbrane Nikos Dendias je u ponedeljak izjavio da smo spremni da branimo Kipar svim mogućim sredstvima.

Pogledajte i – Amerikanci su upotrebili jezivo oružje.

Tokom operacije „Epski bes“, američke vojske prvi put su u borbenim uslovima primenile novu balističku raketu PrSM, koja je naslednica sistema ATACMS.

Prema podacima CENTCOM‑a (Centralne komande Oružanih snaga SAD), domet prve verzije rakete PrSM prelazi 500 kilometara, dok naprednije varijante mogu da dosegnu i do 800 kilometara.

Zvaničnici naglašavaju da je uvođenje PrSM-a deo modernizacije američkih raketnih kapaciteta, sa fokusom na veću preciznost i fleksibilnost u taktičkim i strateškim operacijama. Upotreba ove rakete označava značajan korak u unapređenju sposobnosti dugometnih udarnih sistema SAD.

CENTCOM navodi da će u narednom periodu PrSM koristiti za obuku i borbene simulacije, a istovremeno se razvijaju verzije sa većim dometom i unapređenim vođenjem.

Podsetimo se da su sukobi između SAD i Izraela protiv Irana u Zalivu već četvrti dan. Iran je započeo odmazdne napade na američke i izraelske ciljeve, a regionalni saveznici i militanse grupe iz Libana i Iraka učestvuju u borbama. Napadi obuhvataju raketne udare i dronove; ključne zone sukoba su Bahrain, obale Zaliva i strateški mostovi koji povezuju arapske zemlje. Situacija je proglašena otvorenim ratom, a američke i savezničke snage su u punoj borbenoj pripravnosti.

We need to rewrite the text: "POGLEDAJTE I - KO JE TVRDOLINIJAŠ KOJI JE U CENTRIRAN IRANSKE BORBE ZA MOĆ? Veruje se da će Hamneijev miljenik Arifi biti novi vođa!"

But we must preserve meaning. The user wrote: "Veruje se da će Hamneijev miljenik Arifi biti novi vođa!" Wait, the user wrote: "Veruje se da će Hamneijev miljenik Arifi biti novi vođa." We need to rewrite it.

We have a short paragraph: