Protesti u 5 evropskih država
Uprkos tome što su stotine hiljada ljudi mirno marširale, nemiri tokom vikenda doveli su do 2.400 hapšenja i ozbiljnih incidenata u pojedinim delovima Francuske, uključujući pljačke u Parizu, Marseju, Lionu i Bordou
Mase ljudi već nedeljama izlaze na ulice velikih gradova, što je dovelo do hapšenja, pljački, povreda i nasilja širom Francuske, Italije i Albanije. U Španiji i Portugaliji pojavili su se kampovi sa šatorima, postavljeni tokom protesta protiv previsokih kirija i troškova stanovanja koji su postali nedostižni.
Mladi Evropljani doživljavaju "snažan osećaj neizvesnosti i nedostatka kontrole", izjavila je Marija Silvestre, profesorka sociologije na Univerzitetu Deusto u Španiji.
"A kada se određene okolnosti poklope, odjednom se pojavi iskra koja može da usmeri to nezadovoljstvo i izvede ljude na ulice".
Gradovi su se pretvorili u poprišta sukoba dok se vodeće privrede Evropske unije, uključujući Francusku, Italiju i Španiju, približavaju ključnim izborima, a stranke krajnje desnice beleže izborne uspehe u Nemačkoj i mogle bi da ih ostvare i u drugim zemljama.
Protesti u Evropi događaju se u prelomnom trenutku u pružanju podrške Ukrajini, dok se predsednik SAD Donald Tramp približava predsedniku Vladimiru Putinu, čak i dok se Rusija optužuje za sve učestalije hibridne napade u zemljama NATO.
Tramp tvrdi: Migranti su krivi
Desničarski političari iskoristili su haos u svoju korist. Iako se čini da su protesti u Francuskoj zahvatili široke slojeve stanovništva, Tramp je prikazao imigrante kao odgovorne za razaranja.
BREAKING: Police officers are under massive attack by rioters in Paris https://t.co/JqMGEXv2cX
On je u ponedeljak na svojoj platformi Truth Social napisao: "Migranti su preuzeli Francusku. Moraju BRZO DA ZATVORE GRANICE!".
Mnoge proteste podstakli su frustrirani ljudi. Neke druge grupe, uključujući maskirane izgrednike obučene u crno, podsticale su nasilje, ali francuske vlasti i policija nisu optužile imigrante za te događaje.
U nastavku donosimo pregled razloga koji pokreću nemire.
Učenici tvrde da se sredstva za obrazovanje smanjuju
U Francuskoj, zemlji sa viševekovnom tradicijom narodnih protesta, srednjoškolci već više od tri nedelje organizuju blokade i demonstracije, zahtevajući veća ulaganja u škole za koje tvrde da imaju premalo zaposlenih i da su zapuštene, naročito u naseljima sa stanovništvom nižih prihoda.
Protesti su zatim dobili šire razmere kada su se francuski sindikat CGT i drugi aktivisti pridružili pokretu, dok su učenici napravili pauzu zbog jesenjeg raspusta. Pokret sada obuhvata i zahteve koji se odnose na rastuće troškove života i javne usluge.
Pljačke prodavnica, uništavanje ulica, paljenje automobila i škola
Uprkos tome što su stotine hiljada ljudi mirno marširale, nemiri tokom vikenda doveli su do 2.400 hapšenja i ozbiljnih incidenata u pojedinim delovima Francuske, uključujući pljačke u Parizu, Marseju, Lionu i Bordou.
U Limožu je vatra zahvatila gradsku većnicu iz 19. veka i gotovo potpuno uništila zgradu. Neke škole su zapaljene.
Hey boo, these your boys doing violence in your Republic? Undercover cops are agitating throughout the streets of Paris, throwing rocks at businesses, protected by uniformed police, before running away together. https://t.co/9A9WYaTyd6
Dok su učenici i izgrednici bacali zapaljive bombe, a pripadnici snaga reda odgovarali suzavcem, stotine ljudi su povređene.
Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je nasilje, optužujući aktiviste krajnje levice da pokušavaju da podstaknu haos napadima na zgrade i policiju.
"Oni koji su pljačkali moraće da plate štetu, a oni koji su pokušali da sruše Republiku biće pozvani na odgovornost", rekao je Makron u retkom televizijskom obraćanju.
U Španiji su nastavnici u osnovnim i srednjim školama prošle nedelje započeli štrajk na neodređeno vreme u Madridu zahtevajući bolje plate i uslove rada. Nezadovoljni nastavnici su ove godine organizovali slične štrajkove i u drugim delovima Španije.
Protesti u Španiji zbog rastućih troškova stanovanja
Na madridskom centralnom trgu Puerta del Sol, šatori od cerade nedeljama su prekrivali trg u znak protesta zbog rastućih troškova stanovanja, izazvanih iseljenjem Marikarmen, 87-godišnje žene koja je kasnije preminula dok je bila u bolnici. Manji protestni kampovi usledili su u drugim španskim gradovima.
Pritisak javnosti naveo je vladajuću socijalističku vladu da odobri mere pristupačnog stanovanja, ali im je nedostajala podrška u parlamentu, što je izazvalo vanredne izbore koje je premijer Pedro Sančez najavio za novembar. Generalni štrajk je takođe pozvan na novembar - prvi u 14 godina.
🔴 Paris : Un équipage de police municipale attaqué et contraint d'abandonner son véhicule ce dimanche soir, rue Châteaudun, dans le IXe arrondissement (@ParisMatch) https://t.co/lwU7CcydJV
Slični protesti zbog stambenog problema izbili su u najvećim portugalskim gradovima, Lisabonu i Portu, kao i u Barseloni, žarištu prekomernog turizma i problema sa stanovanjem u Španiji.
Minimalna plata u Španiji je 1.221 evro, dok je prosečna mesečna kirija za stan od 80 kvadratnih metara oko 1.130 evra, prema analizi poslovnih novina Expansion.
"Veći deo moje plate ide na kiriju. Moja cimerka se bori da sastavi kraj s krajem baš kao i ja", rekla je Dijana Manzanares, dvadesetogodišnja konobarica u kampu u Madridu. "Ovo je moja realnost i realnost većine nas koji živimo u ovom gradu".
Neodrživi troškovi života dok inflacija raste u Italiji
"Italija na Pjaci", ili Italija na ulicama, okupila je hiljade demonstranata, koji izražavaju zahteve za boljim zapošljavanjem, zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem i pristupom stanovanju, kao i većim platama.
Inflacija u Italiji porasla je na 4,2 odsto u septembru, premašivši 3,8 odsto u evrozoni, prema vladinim podacima.
Mirne marševe pratili su nasilni neredi u Torinu i Bolonji, kao i u italijanskoj finansijskoj i modnoj prestonici Milanu, gde su se maskirani izgrednici sukobili sa policijom, pljačkali prodavnice i palili imovinu. Milanska policija je saopštila da je 271 osoba uhapšena - većinom maloletnici - i da je 14 pripadnika obezbeđenja povređeno tokom dva dana nemira.
Sada je novoformirana grupa koja sebe naziva "Pokret 17. oktobar" objavila ono što opisuje kao "permanentnu mobilizaciju“ kako bi demonstrirala svake subote u 15 časova u gradovima širom Italije.
🇮🇹 Italian patriots take to the streets of Milan to defend Italy from migrant looters and rioters... The police and the army should be the ones doing this Writer: Samuel https://t.co/XHoWNqCChU
Potpredsednik vlade u Rimu Mateo Salvini potvrdio je da će vlada premijerke Đorđe Meloni poslati 500 dodatnih vojnika u Milano, "kako bi obranili grad nakon dvodnevnih nereda tokom kojih su se demonstranti sukobili s policijom, pljačkali radnje i uništavali imovinu."
Ranije je objavljeno da se prodavnice u centru Milana ranije zatvaraju, dok se roba sklanja iz izloga koji se prikrivaju daskama, u strahu od ponovnog izbijanja nasilja.
Protesti u Albaniji protiv korupcije
Antivladini protesti traju već nedelju dana u albanskoj prestonici Tirani, a sukobi su eskalirali nakon što su se srednjoškolci i studenti pridružili širokom antivladinom pokretu „Flamingo“ koji poziva na ostavku socijalističkog premijera Edija Rame.
Rama je osudio demonstrante kao "ideologizovane i radikalizovane" od strane antife, krovnog termina za labavo organizovane ekstremno levičarske militante u Sjedinjenim Državama, gde je predsednik Donald Tramp označio pokret terorističkom organizacijom.
Iskorenjivanje korupcije je glavni zahtev pokreta, koji je dobio ime po prirodnom staništu flaminga u oblasti gde je Ramina vlada pristala da dozvoli veliki luksuzni turistički projekat povezan sa Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom. Takođe žele zaštitu zdravstvene zaštite, obrazovanja i javnih penzija, navodi se na njihovoj veb stranici.
Sažeto - Evo u kojim zemljama se protestuje i zbog čega
Francuska: Protesti zbog visokih troškova života i javnih usluga, protesti u više gradova, uveden delimičan policijski čas.
Španija: Visoke cene stanovanja, zahtevi za prevremenim izborima, protesti u više gradova..
Portugalija: Visoki troškovi života, veliki protesti u Lisabonu i Portu.
Italija: Visoki troškovi života, javnih usluga i obrazovanja. Nasilni protesti na severu zemlje.
Albanija: Protesi zbog korupcije i visokih troškova života. Zahreva se ostavka premijera. Nasilni protesti u glavnom gradu.
Belgija: Protesti zbog stanja u obrazovnom sistemu, masovna okupljanja studenata.
Grčka: Protesti zbog visokih troškova studiranja i života, zakazani za utorak i sredu u Atini i većim gradovima.