Ekonomija Rusije na kolenima
Sve veći broj građana veruje da se ekonomske okolnosti pogoršavaju, dok ratna euforija postepeno prelazi u zabrinutost.
Kada su zapadni lideri 2022. godine uveli sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, činili su to sa velikim samopouzdanjem. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džozef Bajden, u martu te godine izjavio je da će se ruska ekonomija prepoloviti i da će Rusija uskoro napustiti red 20 najvećih svetskih ekonomija.
Ta prognoza se pokazala netačnom. Nakon početnog šoka uzrokovanog sankcijama, Rusija je brzo povećala vojnu potrošnju, što je pokrenulo snažan, ali veštački ekonomski rast. Umesto pada, do 2025. godine Rusija je postala deveta najveća svetska ekonomija, prevazilazeći Kanadu i Brazil, te se nalazila odmah iza Italije, Francuske i Velike Britanije.
Međutim, dalji uspon sada deluje manje verovatno. Tokom 2026. godine sve više se primećuju znakovi da ruska ekonomija konačno zaustavlja svoj rast i ulazi u fazu stagnacije. Iako scenario dramatičnog kolapsa, kakav je Zapad očekivao, nije se ostvario, Kremlj se danas nalazi u najkrhkijoj ekonomskoj poziciji od trenutka kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu, piše Gardijan.
Privredni rast se skoro potpuno zaustavio zbog pada cena nafte, glavnog izvora državnih prihoda, a takođe i zbog dugoročnih demografskih izazova koje je ratna potrošnja godinama maskirala. Da bi popunila budžetske praznine, vlada je povećala poreze, dok je celokupan sistem javne potrošnje preusmerio ka vojnim potrebama, na štetu socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstvene zaštite.
Udeo vojnih izdataka u federalnom budžetu porastao je za čak 17 procentnih poena između 2021. i 2025. godine. Istovremeno su sredstva za socijalna davanja i penzije smanjena za deset procentnih poena, a ulaganja u infrastrukturu i subvencije privredi prepolovljena. Ovaj raspored jasno ukazuje na cenu ratne ekonomije koju sada snose obični građani.
Pored toga, trgovina sa ključnim partnerima se slabije razvija, broj bankrota među firmama raste, a nedostatak radne snage postaje hronični problem. Međunarodni monetarni fond je u januaru smanjio prognozu rasta ruske ekonomije na samo 0,6 % za 2025. i 0,8 % za 2026., što su, osim pandemijskih godina, najniže stope rasta od sankcija uvedenih posle aneksije Krima 2014.
Poseban udarac za ruski budžet predstavlja pad prihoda od nafte i gasa. Dok su 2022. godine prihodi od fosilnih goriva činili oko 40 odsto federalnog budžeta, procene za prva tri kvartala 2025. pokazuju da je taj udeo pao na oko 25 odsto. Cena ruske nafte tipa Ural pala je sa oko 90 dolara po barelu početkom rata na približno 50 dolara krajem 2025. godine, usled globalnog viška ponude i pritiska sankcija.
Iako su Kina, Indija i delimično Turska pojačale uvoz ruske energije nakon prekida isporuka Evropi, obim te trgovine i dalje je znatno manji od nivoa pre tih prekida. Indija je poslednjih meseci čak smanjila kupovinu pod pritiskom mogućih trgovinskih mera koje bi mogla doneti administracija Donalda Trampa.
Pored kratkoročnih fiskalnih izazova, Rusija se suočava i sa dugoročnim demografskim trendovima. Broj stanovnika opada od 2019. godine, a kombinacija niskog nataliteta, ratnih gubitaka i emigracije dodatno smanjuje radnu snagu. Stopa nezaposlenosti od svega dva procenata paradoksalno ukazuje na ozbiljan nedostatak radnika, a ne na zdravlje tržišta rada.
Kremlj je reagovao serijom poreznih podizanja. Porez na dobit preduzeća podignut je sa 20 % na 25 %, uvode se višestruke stope poreza na dohodak, a početkom 2026. godine PDV je podignut sa 20 % na 22 %, čime postaje viši od onih u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Sve ovo se dešava u vreme kada inflacija već godinama erodira kupovnu moć građana.
Ipak, uprkos ekonomskom pritisku, Rusija trenutno može nastaviti finansiranje rata. Javni dug je relativno nizak; porezi se mogu dodatno podići, a država može osloniti na monetarno finansiranje, prodaju imovine i nacionalizaciju privatnih firmi. Stručnjaci procenjuju da Kremlj ima dovoljno manevarskog prostora da izdrži do 2026. godine, pa verovatno i do 2027.
Pitanje je, ipak, hoće li ekonomsko nezadovoljstvo prerasti u političko. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se optimizam, koji je na početku rat proizveo, polako topi. Sve veći broj građana smatra da se ekonomski uslovi pogoršavaju, a ratna euforija ustupa mestu zabrinutosti.
S obzirom na okolnosti, odluka Moskve da ponovo pristane na mirovne pregovore sa Ukrajinom, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, dobija dodatnu težinu. Za Kijev i njegove saveznike, jedna stvar postaje sve jasnija: ruska ratna ekonomija pokazuje znakove iscrpljenosti i ne može trajati zauvek.