Sve što možete da nasledite
Najčešći i najvredniji deo nasleđa čine nekretnine.
Po smrti osobe ostaje njeno nasledstvo – zbir prava, obaveza i stvari koje čine imovinu ostavioca. U naslednom pravu se imovina posmatra šire: obuhvata sve što ima ekonomsku vrednost i može da pređe na naslednike.
Zaostavština obuhvata i prava i obaveze koje nisu lično vezane za ostavioca (na primer, dugove), a zakon jasno definiše šta može biti predmet nasledstva. Među najčešćim oblicima imovine koja se pojavljuje u postupku nasleđivanja nalaze se nepokretnosti, novac, pravo na određene naknade, kao i zlato i umetnine.
nepokretnosti
Nekretnine su najčešći i najvredniji deo nasledstva – kuće, stanovi, vikendice, poslovni prostori, zemljišta i slično. Pravo nasleđivanja postoji samo za imovinu koja je pravno priznata.
Legalne nekretnine – objekti koji su upisani u katastar na ime ostavioca, lako se uklapaju u ostavinsku masu.
Nezakonito izgrađene zgrade – bez građevinske dozvole ne staju na katastar niti se priznaju u pravnom prometu, ali se mogu naslediti kao stvarna imovina pod određenim uslovima.
Objekti koji se nalaze u procesu legalizacije mogu biti nasledjeni; međutim, nasleđivači nastavljaju taj postupak, što može uticati na pravnu sigurnost i tržišnu vrednost imovine.
Pre nego što se preda nasledstvo, važno je proveriti pravni status svake nekretnine.
Gotovina i novac na bankovnom računu.
Novac se nasleđuje u dva osnovna oblika – gotovina i sredstva na bankovnom računu.
Gotovina – novac koji ostavljač poseduje u trenutku svoje smrti (na primer, u kući, sefu ili sličnim mestima) može biti evidentiran tokom ostavinskog postupka.
Novac na bankovnom računu se blokira u trenutku smrti, a naslednici dobijaju pravo na sredstva tek nakon donošenja pravosnažnog rešenja o nasledstvu. Pre tog vremena nemaju mogućnost podizanja novca, osim ako su ovlašćeni korisnici računa – što ne znači da su automatski i naslednici.
Penziju u njenom osnovnom obliku nije moguće nasleđivati, ali naslednici imaju pravo da ostvaruju određena prava iz penzijskog osiguranja:
Neispunjeni iznos penzije za mesec smrti pripada naslednicima i ulazi u ostavinu.
Porodična penzija se ne prenosi kao nasledstvo, već predstavlja pravo iz socijalnog osiguranja. Na nju imaju pravo supružnici, deca i ostali članovi domaćinstva koji zadovoljavaju uslove Zakona o PIO (na primer, starost, nesposobnost za rad, obrazovanje i slično).
Dakle, nije moguće naslediti samu penziju; umesto toga, preživeći članovi porodice imaju pravo na određene naknade.
Zlato i umetnička dela
Zlato i umetnička dela se smatraju pokretnom imovinom i stoga ulaze u nasleđe.
Zlato, zlatnici, poluge i nakit se vrednuju po tržišnoj ceni. Umetnine – slike, skulpture, kolekcionarski predmeti – takođe se procenjuju, a često je potrebno i veštačenje radi utvrđivanja autentičnosti i vrednosti.
Problem se može javiti ako naslednici nisu svesni postojanja ovih stvari, jer ih često nema u registrima. Stoga je preporučljivo napraviti detaljan popis nasleđa, uključujući sve vredne predmete.
U oblasti osiguranja, posebno značajnu ulogu imaju životne police. Ako je na polici naveden korisnik (na primer supružnik ili dete), novčana sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već se direktno dodeljuju tom licu.
Ukoliko korisnik nije naveden, iznos osiguranja se ubacuje u zaostavštinu i raspodeljuje se među naslednicima prema zakonu ili testamentu.
Kod imovinskog osiguranja (na primer, kuće koja je osigurana) polisa se ne prenosi kao nasleđe; naslednici mogu da je obnovi ili raskinu u svojstvu novih vlasnika imovine.
Nasleđivanje imovine je složen proces, a priroda i pravni status konkretnih dobara mogu značajno uticati na prava naslednika. Zbog toga je pravna pomoć u ostavinskom postupku izuzetno važna kako bi se tačno odredila masa zaostavštine i sprečili eventualni sporovi među naslednicima.
Akcije i udeli u firmama.
Akcije i drugi vlasnički udeli mogu se naslijediti samo ukoliko je ostavljalac bio njihov zakoniti vlasnik. To znači da su akcije upisane na njegovo ime u odgovarajućem registru, najčešće Centralnom registru hartija od vrednosti.
Akcije koje je pokojnik stekao, na primer kroz privatizaciju ili kao besplatne dodeljene akcije, ulaze u zaostavštinu i raspodeljuju se naslednicima prema odlukama o nasleđivanju. Naslednici potom mogu zadržati, preneti ili prodati te akcije, u skladu sa važećim zakonima.
S druge strane, važno je napomenuti da se akcije u javnim preduzećima ne prenose automatski. Većina takvih preduzeća je u državnom vlasništvu i ne izdaje akcije koje bi pripadale fizičkim licima. Rad na radnom mestu u javnom preduzeću ne stvara pravo na vlasništvo nad akcijama niti predstavlja osnov za njihovo nasleđivanje.
U slučaju sumnje da li je ostavilac posedovao akcije, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili predložiti razjašnjenje tog pitanja tokom postupka nasleđivanja. Samo one akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu se uključiti u ostavinsku masu i postati predmet nasleđivanja.