Doktor ovo ne preporučuje ni za živu glavu
Ekspert za bolesti debelog creva uspešno je izveo jednu voćku!
Dr Saurab Seti, gastroenterolog sa diplomom Harvarda, objavio je na Instagramu da ne sve vrste voća imaju jednaku korisnost, jer neke mogu ozbiljno narušiti digestivni sistem.
Hrana koju ne jede
Rezistentni skrob je vrsta ugljenih hidrata koji otporan je na varenje enzimima u digestivnom traktu i usporava proces varenja. Na poslednjem mestu u listi nalaze se prezrele banane, koje su omiljeni izbor za doručak miliona ljudi širom sveta.
Dr Seti je objasnio da prezrele banane mogu naglo podići nivo šećera u krvi, a istovremeno nude manje goriva za dobre bakterije u crevima.
Istraživanja pokazuju da se pri sazrevanju banane količina rezistentnog skroba i ukupnih biljnih vlakana smanjuje, dok nivo šećera raste.
Zbog toga prezrele banane stavljaju se na crnu listu dr Setija. Međutim, blago zelene banane su ocenjene kao manje štetne, sa ocenom pet od deset.
Blago nezrele banane sadrže više biljnih vlakana, koja se povezuju sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i raka creva. Vlakna, poznata kao „balastne materije“, takođe sprečavaju zatvor, olakšavaju varenje i pružaju duži osećaj sitosti.
Prema dr Setiju, kivi je izvanredan izvor rastvorljivih vlakana. Jedna porcija od 80 grama sadrži oko dva grama vlakana. Rastvorljiva vlakna privlače vodu i u crevima formiraju gel, čime se ublažava zatvor i povećava učestalost pražnjenja creva.
Banane koje su blago nezrele sadrže više biljnih vlakana, što je povezano sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i raka creva.
Iako povremeni zatvor nije opasan, česte ili hronične tegobe ovog tipa sve češće se povezuju s rakom creva. Istraživanja pokazuju da hronično usporeno pražnjenje može povećati rizik od razvoja digestivnih karcinoma do 1,5 puta, jer redovno pražnjenje smanjuje vreme koje potencijalni toksini provode u kontakt sa zidovima creva.
Voće koje pogoduje crevima. Dr. Seti je na prvu poziciju stavio borovnice, a odmah posle njih naranže.
Ovo voće je bogato antioksidansima koji pomažu telu da se bori protiv slobodnih radikala, a to je dugo povezano sa bolestima poput dijabetesa i raka.
Nar takođe sadrži elagitanine, snažan tip polifenola koji mogu ublažiti upale u telu, što je poznati faktor rizika za srčane bolesti.
Borovnice U studiji koju je sprovela grupa nutricionista sa Univerziteta u Barseloni, ispitanici koji su se pridržavali ishrane bogate polifenolima – prisutnim u tamnom bobičastom voću, orašastim plodovima, kakau i maslinovom ulju – imali su 46 % manji rizik od razvoja srčanih bolesti u odnosu na one koji su unosili vrlo malo takvih namirnica.
Na sredini popisa nalazili su se dinje, kruške i jabuke, dok su grožđe i pomorandže dobile ocene dva i tri od deset. Grožđe je uglavnom voda, bogato vitaminom C i kalijumom, a istraživanja pokazuju da može smanjiti upale i rizik od bolesti.
Ipak, obuhvata manje kalorija i poseduje nižu ukupnu nutritivnu vrednost u odnosu na ostala voća.
Pomorandže su bogate vitaminom C, folatom i antioksidantima koji pojačavaju imunitet i pomažu u borbi protiv infekcija, ali preterana konzumacija može imati negativne posledice.
Studija objavljena u časopisu „British Journal of Dermatology“ pokazala je snažnu povezanost između visokog unosa citrusa i većeg rizika od kožnog raka.
Stručnjaci smatraju da je uzrok u fotosensitivnim svojstvima ovog voća, ali su potrebna dalja istraživanja kako bi se ovi nalazi potvrdili i detaljnije objasnilo njihovo dugoročno dejstvo na zdravlje.
Ipak, vitamin C je od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja kože, krvnih sudova, kostiju i hrskavice; nedostatak ovog vitamina može uzrokovati skorbut.
Prema informacijama britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema, sve potrebne doze vitamina C mogu se dobiti kroz svakodnevnu ishranu; međutim, pošto telo ne skladišti ovaj vitamin, nekim pacijentima se preporučuje uzimanje suplemenata.