"On ne želi da ide sam do svoje sobe... Palimo svetla u svim prostorijama, idemo s njim u WC i ostavljamo vrata otvorena. U noći se budi. Nekoliko puta je pritisnuo na krevet zbog stresa." Ovako Dijana Katilović (28), majka čije je dete vaspitačica iz Vršca zaboravila i zaključala u toaletu vrtića „Leptirić“, opisuje traumu svog trogodišnjeg sina za Telegraf.rs. Iako se sve desilo pre mesec dana, mališan, tvrdi majka, nosi ozbiljnu trauma.

Nijedna druga stvar nije bolja od nje. Slike koje je videla tog 23. februara nikada neće moći da izbriše.

Tog dana je išla da preuzme dete iz vrtića; bilo je 16 sati, pozvonila je na vrata, ali niko nije otvorio.

- Probala sam pet ili šest puta da otvorim vrata, ali nisam uspela. Na kraju sam zatražila od vaspitačice da mi otključa vrata. Rekla je samo: "Aleksa je otišao od kuće." Odmah me obuzela panika: "Kako je otišao? Ko ga je uzeo? Ko je došao po njega?" Počela sam da se tresem, a jedna žena koja me je čula rekla mi je: "Idite odmah u policiju." Ja sam samo vikala i ponavljala: "Ko mi je uzeo dete, ko mi je uzeo dete" - počinje Dijana ispovest za Telegraf.rs.

Sela je u automobil i krenula ka policijskoj stanici; tada ju je pozvala vaspitačica koja joj je objasnila da će dežurna vaspitačica otključati vrtić, a ona je priznala da je slučajno zaboravila dete u toaletu i zaključala vrata.

Zatekla sam ih u hodniku. Bio je preplašen i plakao, crven je bio, tresao se; ja sam ga samo uzela u ruke, a on mi je rekao: „Mama, tražio sam te, nisam mogao da izađem, bilo je zaključano“ – priča majka sa knedlom u grlu dok joj kroz glavu prolaze najlepše slike koje je doživela.

Tada joj je kroz glavu prolazilo najgore – da joj je neko uzeo dete, da su ga odveli negde i da ga nikad više neće videti. To su bile sekunde kada ju je obuzeo najveći strah, dok se nije pribrala, a potom i shvatila šta se desilo.

Sav je bio crven u licu, oči mu su bile otekle od plakanja. Polovinu nisam ni slušala jer sam bila potpuno izgubljena; ono što se sećam jeste da mi je rekao da ga je zaboravio i da je mislio da je otišao kući. Nije mi bilo dobro – pritisak mi je pao. Tražila sam od nje vode, a majka je uznemireno objasnila.

Majka navodi da dete ima psihičku traumu.

Prošlo je mesec dana, a njen trogodišnji dečak još uvek svakodnevno oseća posledice. Boji se da ostane sam, boji se mraka, a za odlazak u toalet mu je potrebna pomoć. Majka je njegova najveća podrška i svaki dan rade na tome da dete prevaziđe sve strahove i da njihov život vrati normalnost.

Postavlja mi pitanje da li će ponovo biti zaključan; ja mu kažem da se to više nikada neće desiti. Pokušavamo sve kako bi se oslobodio i ponovo otišao u vrtić. Razgovaramo ceo put do vrtića, ali kad stigne trenutak da ostane, počne da plače. Jedan dan ide, sledeći ne ide. Kad se jutro probudi, kaže: „Ja, ja ne želim da idem, neću ići, hoću kući. Plašim se da me neće otključati.“

Posećuju psihologa kako bi dečak mogao da se otvori i počne da govori o tome što mu se desilo. Utvrđeno je da ima trauma, pa sada aktivno rade na njegovom oslobađanju.

Prihvatio je da ostane sam sa psihološkinjom, a ja ću izaći. Savetovala je da hitno promenimo vrtić i da radim s njim kod kuće. Na primer, uđemo u WC, zaključamo ga, zatim otključamo, tako da vidi da može da izađe. Uveče palimo i gasimo svetla kako bi se oslobodio i prevazišao strah. Kaže da je zatvoren u sebe i izbegava da o tome priča; kao majka to primetim – kaže nam sagovornica.

Dijana je prikupila hrabrost da javno iznese događaje u vrtiću „Leptirić“ u Vršcu i sve je otkrila pred našim kamerama kako bi se ovakvo više nikada ne ponovilo.

- Izvinili su mi se, ali jedino što zamerim je što su rekli „to se dešava, može da se desi“. Za mene je to greška koja ne sme da se dogodi i koja ne može da oprosti. Da ti zaboraviš dete, to nije igračka. Ovo me jako pogodilo kao majku i ne želim da se to ikome više desi. Treba da se osvestimo: ako volite taj posao, radite ga kako treba – poručila je majka na kraju.

STRAŠNO

Bolne reči! Oglasila se Dijana čiji je sin ostao zaključan u WC-u vrtića: "Mama, tražio sam te"