Najveći potrošač struje
U kućama gde se često kuva, njegova godišnja potrošnja može biti nekoliko puta veća od potrošnje frižidera.
Najveći potrošač struje često je jedan kućni uređaj koji skoro svakog dana koristimo u kuhinji, i on može da potroši mnogo više električne energije nego što mislimo.
U kućama gde se često kuva, njegova godišnja potrošnja može biti nekoliko puta veća od potrošnje frižidera.
Poređenje potrošnje kućnih aparata objavljeno je u Švedskoj, a osnova mu je ranija poljska energetska računica. Analiza je rađena na primeru porodice od četiri člana i pokazuje koliko svakodnevne navike mogu da podignu račun za struju.
Električni šporet na vrhu liste, frižider tek na dnu
Reč je o električnom šporetu, odnosno ploči za kuvanje. Po tom modelu, klasični električni šporet drži prvo mesto sa procenjenih 1.480 kilovat-sati godišnje.
Odmah iza njega stoji indukciona ploča za kuvanje, čija je godišnja potrošnja procenjena na 1.168 kilovat-sati.
Poređenja radi, električni bojler od 120 litara u istom modelu troši 1.080 kilovat-sati godišnje, dok je za električni čajnik procenjeno 292 kilovat-sata.
Mašina za pranje sudova troši oko 262 kilovat-sata, a frižider približno 252 kilovat-sata godišnje.
Prevedeno, u ovom primeru indukciona ploča mogla bi da potroši više od četiri puta toliko struje koliko frižider.
Ove vrednosti ipak nisu univerzalni proseci, a nisu ni rezultat novog istraživanja švedske Agencije za energetiku. U pitanju su procene koje počivaju na određenim pretpostavkama o korišćenju uređaja, pa stvarna potrošnja po domaćinstvima može biti sasvim drugačija.
Kako indukciona ploča troši toliko struje?
Koliko će indukciona ploča potrošiti struje zavisi od toga koliko često kuvate i koliko dugo je držite uključenu.
Indukcione ringle imaju veliku snagu, a kada uključite dve ili tri odjednom, potrošnja u tom trenutku može biti prilično visoka.
Ali nije isto koliko je uređaj snažan i koliko struje zaista potroši dok kuvate.
Recimo da ploča u proseku troši 2 kilovata tokom jednog sata. Ako je koristite svakog dana po sat vremena, za godinu dana potrošićete 730 kilovat-sati.
Ako kuvate samo pola sata dnevno, potrošnja će biti upola manja – 365 kilovat-sati godišnje.
Zato se ne može reći da svaka indukciona ploča godišnje potroši oko 1.200 kilovat-sati. Mnogo zavisi od toga koliko ringli uključujete, na kojoj jačini kuvate i koliko dugo pripremate obroke.
Ipak, indukcija ima jednu važnu prednost: brže zagreva posudu i manje energije gubi usput. Zbog toga je uglavnom štedljivija od obične električne ploče. Prema podacima američkog Ministarstva energetike, može biti do 10 odsto efikasnija od klasične staklokeramičke ploče.
Manji račun za struju, a da ne prestanete da kuvate
Za uštedu ne morate da kupujete novi kućni uređaj. Dovoljno je da promenite nekoliko navika koje većina nas zanemaruje.
Jedna od najprostijih mera je poklopac na šerpi. Toplota tako ostaje u posudi, voda brže proključa, a kuvanje traži manje energije.
Pazite i da veličina posude odgovara grejnoj zoni, naročito na klasičnim električnim pločama, gde deo toplote odlazi u prazno kad je ringla mnogo veća od šerpe.
Nema potrebe ni da tokom celog kuvanja držite maksimalnu snagu. Čim voda proključa, u većini slučajeva dovoljno je da smanjite temperaturu i nastavite na nižem stepenu.
Za male količine hrane, kad god možete, praktičnija je mikrotalasna pećnica, a kad zagrevate vodu, zagrejte samo onoliko koliko vam treba.
Upravo ove jednostavne promene stručnjaci švedske Agencije za energetiku navode kao načine da se smanji potrošnja struje u kuhinji.
Iako poređenje pokazuje da kuvanje može biti krupna stavka na računu, to ne znači da je šporet najveći potrošač struje u svakom domu. U kućama koje se greju na struju, koriste električne bojlere ili drže klimu upaljenu veći deo dana, ti uređaji mogu da potroše znatno više.